Свет
"Разарач тврђаве" са маневарском бојевом главом: Како је иранска ракета избегла израелску ПВО
"Хајбар шекан" је први пут представљен почетком фебруара 2022. године, током посете начелника генералштаба Оружаних снага Ирана генерал-мајора Мухамеда Бахерија и команданта Ваздухопловних снага Иранске револуционарне гарде бригадног генерала Амира Алија Хајизадеха, једној од подземних база иранске војске
Дан након напада Ирана на Израел, у коме је коришћено неколико стотина дронова, крстарећих и балистичких ракета, на појединим Телеграм каналима и другим друштвеним мрежама појавио се интересантан снимак на ком се може видети терминална фаза лета једне иранске ракете, која непосредно пре тренутка удара изводи маневар, ради збуњивања ракета ПВО.
Испоставило се да се ради о балистичкој ракети средњег домета "хајбар шекан", тачније њеној бојевог глави, а објављени снимак маневрисања овог пројектила заправо показује да се иранска ракетна технологија налази на завидном нивоу.
"Хајбар шекан" је први пут представљен почетком фебруара 2022. године, током посете начелника генералштаба Оружаних снага Ирана генерал-мајора Мухамеда Бахерија и команданта Ваздухопловних снага Иранске револуционарне гарде бригадног генерала Амира Алија Хајизадеха, једној од подземних база иранске војске.
Према класификацији Револуционарне гарде, ради се о "ракети треће генерације", а инспирација за назив потиче из битке која се догодила у 7. веку. Прва реч - "Хајбар", односи се на тврђаву у близини Медине, коју су насељавали Јевреји, док је 628. године нису освојили муслимани; док "шекан" значи "разарач", "рушилац" или "разбијач".
Стога се, у пренесеном значењу, "хајбар шекан" може превести као "разарач тврђаве", а о томе због чега је изабран баш овај назив довољно говоре односи Ирана и Израела, као и сам догађај из 7. века.
Димензије, брзина, лансирне платформе и сличност са другим иранским ракетама
По основним решењима у домену дизајна, "хајбар" је у великој мери сличан другим балистичким ракетама кратког и средњег домета иранске производње попут "зулфикара", "дезфула", "хај касим сулејманија", које су настале даљим развојем "фатеха", односно ракета из истоимене породице.
Дужина читавог "хајбара" је 10,5 м, пречник износи 0,8 м, док је тежина 4,5 т (по неким изворима око 6 тона), укључујући и бојеву главу. Већина конструкције израђена је од композитних материјала, чиме је тежина делимично смањена, што се поклапа са изјавом генерала Хајизадеха да је ова ракета за "трећину лакша од сличних ракета, што јој омогућава да носи већи терет или бојеву главу".
Још једна предност "хајбара" огледа се управо у мањим димензијама него што је то случај са другим иранским балистичким ракетама средњег домета као што су "емад", "хорамшар", "сајџил", "шахаб-3" и "гадр-110". Смањивање димензија ове ракете омогућава смештање већег броја "хајбара" у подземним војним базама, као и употребу ширег спектра лансирних платформи.
Као основне лансирне платформе користе се шасије комерцијалних теретних камиона са 10 точкова, због чега се "хајбари" могу лако премештати са једног положаја на други и камуфлирати, како би се сакрили од извиђачких летелица и сателита.
На основу доступних фотографија, може се закључити да постоје лансирна возила у две конфигурације - са једном или две ракете. Како је навео сам генерал Хајизадех, прелазак из маршевског у борбени положај је код "хајбара" знатно краћи него код сличних система, па тако износи око шест минута.
Ракета има двостепени погон на чврсто гориво, а максимална брзина коју може достићи током средње фазе лета, је око 13 маха (око 16.000 км/ч). Домет "хајбара" се процењује на 1.400-1.450 км, што је и више него довољно да од Ирана стигне до Израела.
У чему се крије тајна маневра са снимка?
На врху "хајбара" налази се тзв. МaРВ (Maneuverable Reentry Vehicle), а у питању је одвојива маневарска бојева глава, опремљена уређајима за навођење у терминалној (завршној) фази лета. Оваква конфигурација отежава праћење и пресретање МаРВ-а, те знатно смањује ефикасност система за обарање балистичких ракета, док истовремено побољшава степен прецизности самог пројектила.
Управо је овај део балистичке ракете ухваћен на поменутом снимку, на ком се може видети како МаРВ непосредно пре удара у циљ, у делићу секунде нагло мења правац кретања ради избегавања ракета ПВО, усмерава се ка горе и потом наставља пут до израелске мете.
Употреба ове балистичке ракете у нападу на Израел, само је потврдила речи генерала Хајизадеха, који је током представљања овог наоружања изјавио да "оно има могућност да маневрише како би избегло противракетни штит, у терминалној фази лета". Како се може видети, пројектил је дошао до свог циља, за ког се наводи да је ваздухопловна база Неватим.
Бојева глава "хајбара" тежине 500 кг, опремљена је високо експлозивним пуњењем и крилцима који олакшавају маневрисање, а због свог специфичног облика задржава стабилност приликом извођења сложених маневара.
Важно је нагласити да МаРВ служи за избегавање ракета на релативно малим висинама које лансирају системи ПВО попут "патриота". Са друге стране, за уништавање балистичких ракета на великим висинама, пре него што њихове бојеве главе крену да се обрушавају, користе се доста сложенији системи попут израелског "хец-3", који се није баш најславније показао током напада Ирана.
