Свет
Претња или увод у нови рат: Шта је Иран постигао гађањем Израела
Иран је први пут директно гађао Израел што представља преседан у напетим односима двеју држава. Техеран је морао да одговори на гађање своје амбасаде у Дамаску и тиме је променио однос снага у региону
Након напада Израела на иранску амбасаду у Дамаску, током којег је погинуло неколико дипломата и високих војних лица Корпуса исламске револуционарне гарде, Иран је морао да одговори. Амбасада се сматра делом територије државе коју представља, тако да је Израел први пут директно гађао територију Исламске републике.
Иран, који се у конфронтацији са Израелом углавном ослања на своје проксије у Сирији, Либану, Ираку, Гази и Јемену, овај пут није могао да не нападне директно. Пошто су се прашина и медијски бук слегли након бомбардовања, појављују се прве информације о (не)ефикасности напада.
Техеран је сачувао лице
Напад на иранску амбасаду у Дамаску је имао и војни и политички циљ, и био је својеврсни шамар Ирану јер је Техеран постао центар шиитског света који шири и војни утицај у регији. О томе сведоче и многобројне прокси групе које Иран користи у борби са Ираелом и западним земљама на Блиском истоку.
Ту тактику је први почео да користи Касем Сулејмани – ирански генерал-потпуковник и командант специјалних снага "Ал-Кудс", осмишљених за извођење специјалних операција ван Ирана. Данашњи Техеран наставља да функционише по принципима Сулејманија што се итекако не свиђа Тел Авиву и Вашингтону.
Након бомбардовања амбасаде, Иран више није имао избора. Техеран није могао да се прави да је то редовни напад на његову војску у иностранству. Није могао ни да игнорише напад на своју територију. Уколико би Техеран поново искористио своје прокси групе или се ограничио само изјавама, цео регион би то схватио као слабост иранског режима.
Стога је државни врх Ирана одлучио да први пут директно гађа Израел. Тиме је Иран показао војну моћ, политичку вољу и постао својеврсни заштитник муслимана на Блиском истоку. Иран је једина земља која се војно супроставила Израелу, а током бомбардовања, Газа није била гранатирана од стране израелске војске први пут за пола године, што је такође донело Ирану политичке поене на међународној сцени.
Међутим, Техеран је неколико дана пре напада обавестио све земље у окружењу о својим намерама, што између осталог значи да Исламска република не жели да започне велики војни сукоб.
Иако је још увек рано говорити о последицама, командант Корпуса исламске револуционарне гарде Хосејн Салами рекао је у Техерану да је напад на Израел био успешнији него што се очекивало.
"Још увек немамо потпуне информације о свим погођеним циљевима. Што се тиче дела удара за које имамо тачне и документоване извештаје, све указује да је ова операција била успешнија него што смо очекивали", рекао је Салами.
Он је додао да ће од сада, ако Израел нападне иранске интересе и иранске грађане, Техеран поново ударити.
"Ово је веома важна изјава. Ово није само освета за напад на ирански конзулат у Дамаску. Према Саламију, Иранци стварају нову једначину. Другим речима, ово је нови облик утицаја на некога ко не разуме шта му се каже. Иран је први пут ударио не да би започео рат, већ да би показао какав би могао бити одговор ако се исцрпе све друге методе притиска на Израел", пише Абас Џума, руско-сиријски новинар и експерт за Блиски исток.
(Не)ефикасност "гвоздене куполе"
Комбиновани напад Ирана на Израел је осим политичких, имао и војне циљеве. Иако се тачан број испаљених ракета и дронова не зна, Иран је постигао одређени резултат. Техеран је укупно лансирао између 185 и чак 500 дронова, као и 70 до 150 крстарећих и балистичких ракета у неколико таласа. Без обзира колико је дронова било лансирано, то је нови "светски рекорд", ако се узме у обзир колико је дронова учествовало у једнократној акцији.
Прво и основно, Иран је имао прилику лично да се убеди како функционише израелски ПВО систем "гвоздена купола". Без обзира на резултат, Техеран већ има више информација о израелском систему него Тел Авив о иранском.
Такође, Иран је имао прилику да види ко ће од савезника Израела да учествује у обарању иранских ракета и дронова. САД, Британија и Јордан су први прискочили у помоћ Тел Авиву што такође даје Техерану могућност да планира своје наредне кораке узимајући у обзир нове чињенице.
Друго, Иран је унапред обавестио регион о намери да директно гађа Израел што је дало могућност Тел Авиву да се припреми. Имајући помоћ савезника и најаву Техерана, "гвоздена купола" се није "уморила" и имала је доста времена да реагује на ракете и дронове, од којих је већина летела преко хиљаду километара.
То такође потврђује да Иран није имао намеру да почне рат, већ је напад био ограничен и више је био потребан политички него војно. Када је Хамас напао израел 7. октобра 2023. године, гранатирање није био најављено, а стотине ракета из Газе су изненадиле "гвоздену куполу" која често није успевала да обори пројектиле који су по својим карактеристикама знатно слабије од иранских. Иако Израел има један од најмодернијих система ПВО, "гвоздена купола" није савршена што је постало очигчедно још пре пола године.
Да Иран није планирао да почиње војни сукоб и да је то било својеврсно извиђање говори и чињеница да Техеран није користио најсавременије оружје. На Израел су испаљени дронови "Шахед" који нису најтежа мета за добар систем ПВО, као и крстареће ракете "Паве" у најједноставнијој и најјефтинијок верзији са несклопивим крилом, коју Хути редовно користе у својим нападима. Ово потврђује верзију да је током недавног напада на израелску територију углавном коришћено јефтино или застарело оружје. Једини изузетак је "Хајбар", балистичка ракета домета 2.000 км.
Треба истаћи да је Иран потрошио знатно мање новца на овај напад него Израел и његови савезници на одбрану. Док су правцу Тел Авива летели доста јефтини дронови и ракете, Израел је користио скупе ПВО ракете као што су пројектили пресретачи "ероу" (око 3,5 милиона долара по комаду) и "Давидова праћка" (око милион долара по комаду). Према иранским изворима, Израел је потрошио преко милијарду долара.
Шта је погодио Иран
Иран је једна од ретких земаља које успешно користе балистичке ракете док, рецимо, САД, још увек немају ту врсту наоружања. Управо су балистичке ракете помогле Техерану да пробије "гвоздену куполу". Према Прес ТВ, Израел није успео да обори ни једну ракету тог типа. А према Еј-Би-С Њуз, укупно девет иранских ракета је погодило своје циљеве.
Иран је првенствено гађао војне циљеве о чему сведоче и погоци балистичких ракета, док је "гвоздена купола" обарала "паве" и "шахеде". Као главне мете означене су ваздухопловне базе "Рамон" и "Неватим", у којима су између осталог стационирани борбени авиони Ф-16, односно Ф-15 и Ф-35 израелске авијације. Управо са тих база полећу авиони који бомбардују Газу, Сирију и Либан.
Израелске одбрамбене снаге показале су последице иранског напада на ваздушну базу "Неватим". На снимку хитне службе поправљају писту. Такође, на снимку је кратер где је пала ракета.
Према извештајима Револуционарне гарде, у "Рамону" је уништено командно место, контролна соба, радар и лансери система ПВО, као и четири авиона Ф-16 из састава 201. и 253. ловачке ескадриле. Иран ће свакако овај погодак претворити у велику победу док ће Израел тврдити да се ништа критично није догодило.
Сада је лопта у дворишту Израела који је већ неколико пута на највишем нивоу изјавио да ће војно одговорити Ирану. Међутим, обе земље се труде да сачувају лице и не почну трећи светски рат. Али, "контролисани" ударци и провокације врло лако могу да постану "неконтролисани", што ће свакако имати огромне последице по регион и свет генерално.
