Свет
Нови баланс на Блиском истоку: Иран, Израел и америчка (не)моћ
Зашто је Вашингтон саопштио да неће подржати свог традиционалног пријатеља у потенцијалном нападу на свог традиционалног супарника?
Председник САД Џозеф Бајден у приватном разговору је упозорио израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да Вашингтон неће учествовати у евентуалном нападу на територију Ирана, а најновије изјаве америчких званичника иду у правцу убеђивања Тел Авива да се суздржи од било каквог војног одговора на одмазду Техерана због бомбардовања иранског конзулата. Ово је један од значајних детаља који, можда, промиче јавности која са зебњом прати ново жариште на Блиском истоку.
Вашингтон, који чврсто стоји на страни Израела током офанзиве против Хамаса у Појасу Газе, дозволио је да до иранског напада дође иако је за њега унапред знао, а сада се стиче утисак да није вољан да подржи свог традиционалног партнера.
Изјаве америчких званичника највише говоре о САД, односно на овај начин се поручује да Америка није у стању да води и подржава још један рат, каже за РТ Балкан професор геополитике на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Срђан Перишић
"Они се плаше да САД не би имале снаге да пруже помоћ Израелу", поручује професор.
Брига о томе како ће америчкој јавности представити мешање у још један сукоб игра велику улогу у избегавању САД да пружи подршку Израелу, сагласан је Србољуб Пеовић са Института за европске студије.
Пеовић подсећа на амерички замор од дуге историје интервенција на Блиском истоку, али и терет "медијског фијаска" који је Вашингтон доживео када је демантована тврдња да Садам Хусеин поседује хемијско оружје, а која је служила као изговор за агресију на Ирак.
"Мислим да САД имају потребу да се директно не супротстављају Ирану у тренутној ситуацији, имајући у виду да Техеран има савезнике у великом броју земаља у региону. Чак и тамо где их нема, имате популацију која може имати афинитет према Ирану, попут источне провинције Саудијске Арабије, где је већинско становништво шиитско", каже Пеовић за РТ Балкан.
Перишић истиче да је расположење у САД било сасвим другачије пре шест месеци, односно пре напада Хамаса на Израел 7. октобра и накнадне војне операције Тел Авива у Појасу Газе.
"Кад је почео рат у Гази 7. октобра, САД су се понашале другачије него данас. Тада су одмах оптужиле Иран да стоји иза (напада) Хамаса, што је неистина, и настојале су да гурну Израел на Иран. Нису рачунали да ће Израел оволико дуго да уништава Газу и да почини геноцид, већ су се надали да ће Израел веома брзо после Газе да се усмери на Иран. Израел то није урадио, јер нема снаге да ратује с Ираном", каже Перишић, напоменувши да актуелну ситуацију додатно компликује то што је ова година изборна за Вашингтон.
Наш саговорник сматра да Израел ни сада није спреман да самостално ратује против Ирана без америчке подршке, нити да ризикује напад на Иран не би ли тако приморао Вашингтон да се укључи у сукоб.
"Што време више пролази, то је мања шанса да било ко сада ратује с Ираном", закључује он и додаје да ће сада у фокусу пажње бити однос Техерана и Вашингтона.
Наш саговорник сматра да демократе, од времена бившег председника Барака Обаме, воде умеренију политику према Ирану у односу на "републиканске јастребове", и да је конкретно Обама настојао да пронађе modus vivendi са Техераном који би потенцијално водио ка неком "трајнијем решењу".
"Има једна, да кажемо, дугорочна чудна динамика у троуглу односа Техерана, Тел Авива и Вашингтона. Наиме, Техеран обично гледа да успостави односе са САД који би искључили Тел Авив", објашњава Пеовић.
Напомиње и да Техеран у последњих 20 година покушава да одржи "дипломатски коридор према Вашингтону", али да је питање како ће се то даље развијати.
"Било како било, САД нису вољне да допусте Израелу, поготово имајући у виду њихове односе у протеклих шест месеци, да увуче регион, а самим тим и САД, у рат", закључује Пеовић.
