Дубоки џепови "зелених" активиста
"Зелени" активисти у САД веома су издашно финансирани, али се и даље представљају као одважни аутсајдери, пише сајт "Америкен конзерватив".
Само у 2020. години, скоро 200 непрофитних организација које се баве заштитом животне средине прикупило је 3,2 милијарде долара донација од богатих компанија и фондација. Према истраживању америчког Центра за истраживање капитала (CRC), ова огромна средства се користе за подстицање "радикалног климатског законодавства, финансирање тужби против индустрије нафте и гаса, затварање електрана на угаљ и обуку нових активиста."
Иначе, ова сума представља повећање од готово пола милијарде долара у односу на 2019, када су разна еколошка удружења пријавила укупан приход од близу 2,7 милијарди долара.
"Зелени" бизнис
Такође, ових 200 организација представља тек мали део група које се залажу за политику "Грин њу дила". Према истраживању овог центра, листа од 200 удружења укључује непрофитне организације фокусиране на климу или животну средину, али практично сва ова удружења, од "Центра за амерички напредак", до Међународне уније запослених у услугама (СЕИУ) или организације "Планирано родитељство", подржавају исту "зелену" идеолошку платформу.
То важи и за највеће финансијере еко-активизма. Током 2020. године, седам америчких компанија донирало је 1,8 милијарди долара за "зелене циљеве".
Фондација "Климатворкс" 2020. исплатила је 68 милиона долара универзитетима који финансирају истраживања о нафти, а плаћала је и разним лобистичким групама, попут "Савета за одбрану природних ресурса."
Већина ових удружења, тврди се у овом истраживању, у сваком изборном циклусу прилажу новац за избор кандидата Демократске странке. "Лига гласача за очување природе" приложила је 15 милиона долара Комитету за надполитичку акцију (PAC) током 2019-20.
Међу разним еколошким групама, истиче се и "Клуб Сијера", који је 2020. прикупио 255 милиона долара. У "Клубу Сијера" тврде да су тим средствима у првој половини 2020. године "помогли гашење разних инфраструктурних пројеката `прљавог горива`, као што су цевоводи и извозни терминали."
Удружење "Бијонд коал" саопштило је 2020. да је затворило најмање 335 електрана на угаљ, које одбацују као "застарелу, заосталу и прљаву технологију 19. века." Један од циљева овог удружења је и забрана фракинга, технолопшког процеса за добијање нафте и гаса.
Затим, ту је "Фонд за заштиту животне средине" (ЕДФ), чији бивши потпредседник Мајкл Реган тренутно води Агенцију за заштиту животне средине председника Џозефа Бајдена. Откако је Бајден преузео дужност, ЕДФ је потрошио стотине хиљада долара за лобирање углавном код демократских политичара ради подршке агенди америчке владе "Билд бек бетер" (Изградимо боље).
И нафтне компаније финансирају "еко-активизам"
Како закључујуе овај сајт, многи међу еколошким активистима пажљиво негују представу о себи као одважним активистима, посвећеним спасавању планете од загађивача. Њима се, наводно, супротстављају велике нафте компаније. Ипак, то је веома далеко од истине. Заправо, истраживања попут овог показују да "активизам против глобалног загревања представља један од најбоље финансираних посебних интереса у Америци."
Практично свака велика фондација, као што је Фордова, Рокфелерова или Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, финансира климатски активизам. Они добијају и веома значајну финансијску подршку, тврде из овог Центра, од нафтних компанија као што су "Ексонмобил", "Шел" или "Бритиш петролеум". Све се оне данас залажу за "брзи прелазак на чисте енергенте" и "светлу будућност са ниским садржајем угљеника".
Да ли велике компаније заиста подржавају политику која покушава да их уништи, пита се "Америкен конзерватив".
То остаје нејасно. Многе компаније се данас позивају на магловите обавезе као што су "одрживост" или "потреба за решавањем климатске кризе", што би могао бити само јефтин трик њихових портпарола да избегну "гнев професионалних еко-активиста."
Оно што је јасно јесте да "климатска машина у Вашингтону Ди-Си-ју не може бити боље финансирана" и да "одлучно уништава америчку економију".