Блинкеново оплакивање страдалих у Руанди 1994. и политички неподобни геноцид

Порука државног секретара Сједињених Америчких Држава Ентонија Блинкена објављена на дан сећања на геноцид у Руанди, разбеснела је преживеле и потомке жртава покоља који се догодио 1994. године.

Блинкен је пола "демократски", а пола песнички у својој поруци написао да 7. априла "оплакујемо више хиљада Тутсија, Хутуа, Тваа и других који су живот изгубили током 100 дана неизрецивог насиља".  

На пригодној поруци сећања, одмах му се "захвалила" кровна организација која негује сећање на жртве геноцида над Тутсима у Руанди, Ибука, која је затражила да је повуче упозоравајући да њоме поново трауматизује преживеле, пренео је "Њу тајмс".

"Дубоко смо емотивно повређени због ваше обмањујуће изјаве објављене на дан када жалимо губитак својих најмилијих који су брутално убијени у геноциду. Не наводећи експлицитно да је геноцид био усмерен против Тутса, ваша изјава замагљује примарне жртве. Иако су и неки Хутуи и Тваи такође страдали, они нису били првенствено мете. Геноцид је превасходно имао за циљ истребљење становништва Тутсија, а екстремистичке Хуту фракције оркестрирале су ове злочине", подсетили су преживели и потомци жртава Блинкена.

Представници организација преживелих, такође, кажу да немају никакве сумње око тога да је амерички државни секретар врло добро упознат са оним што се десило у Руанди и да је сигурно упућен у исход пресуда Међународног суда правде у Хагу, где се судило за геноцид над Тутсима. Као и са Резолуцијом Уједињених нација у чијем је називу такође геноцид над Тутсима.

"Престали су да нас доживљавају као људска бића": Како је Европа изазвала геноцид у срцу Африке

Коначно, 7. април, дан на који се огласио Блинкен, установљен је одлуком УН као Дан сећања на геноцид над Тутсима у Руанди 1994, подсетили су из Ибука.

У писму, такође, ова организација подсећа да је његова изјава у супротности са самом дефиницијом геноцида.

Подсећајући на Повељу УН о геноциду из 1948. која дефинише геноцид као "злочин почињен с намером да се уништи, у целини или деловима, национална, етничка, расна или верска група", у саопштењу Ибуке се истиче да је " немогуће да је 1994. геноцид извршен над Тутсима, Хутуима и Тваима без разлике". То би онда била или три различита геноцида или геноцид против Руанђана, образлажу у саопштењу.

А и једно и друго, закључује се из њиховог саопштења, истинито је колико и искреност Блинкеновог саучешћа. Дакле, чињенично нетачно.

Осим дипломатског скандала да вас породице жртава прозову да сте својом поруком наводног саучешћа увредили жртве и њихове потомке и отворили им старе ране, Блинкенов "пијетет" показао је и штошта друго.

Колико Американци маре за резолуције УН, на пример. Или пресуде међународних судова.   

То што су и Американци гласали за резолуцију о геноциду над Тутсима, није никаква гаранција да ће је и поштовати, иако ће имати потребу да се у "пригодним приликама" огласе о догађајима на које се она односи. У супротности са оним што је констатовано у називу резолуције.  

Такав комотан однос америчког званичника према документима УН, не би требало да нас охрабри пред гласање о резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН. Јер по правилу, пресуде и осуде које се односе на српске злочине поштују се као свето писмо. Не дај Боже да би неко од њих поменуо и 3.500 Срба побијених око Сребренице.

Из тога се може закључити да резолуције служе за политичку употребу, а да је и сам појам геноцида подложан сличном, па политички подобни геноциди постоје и тамо где их нема, док политички неподобних нема ни тамо где их је заиста било.

Коначно, оваквом политичком играријом обесмишљен је и сам појам који би требало да недвосмислено означи један од најстрашнијих злочина којем једна етничка, верска, национална група људи може бити изложена.

Јер геноцид су починили и Немци над Јеврејима у читавој Европи, и Срби над муслиманима у једном малом месту у БиХ и неки непознати починиоци над Тутсима, Хутуима и Тваима у Руанди. 

Логиком западних званичника који размишљају попут Блинкена, геноцид може бити све. Или ништа.