Свет
Руско напредовање из украјинске перспективе: Мањак људства, муниције и утврђених положаја
Постоји више разлога због којих украјинске трупе нису у стању да пруже озбиљнији отпор и зауставе напредовање руских снага
Од почетка 2024. године Оружане снаге Руске Федерације у зони СВО спроводе готово непрестану офанзиву на више праваца фронта у Украјини. Највеће напредовање руске војске забележено је у два сектора - Авдејевском и Артјмовоском, на којима се тренутно воде најжешће борбе.
О тренутном стању на фронту је већ било речи, а најновији извештаји указују да су руске трупе успеле да ослободе село Очеретино (или бар његов већи део), као и суседну Новобахмутовку из које се украјинска војска повукла због њеног неповољног географског положаја, односно надморске висине у односу на руске позиције код Очеретина.
Наравно, ово није први случај да украјинске трупе напуштају положаје у насељеним местима јер нису у стању да их одбране, а за немогућност пружања отпора руским снагама које надиру постоји више разлога.
Недостатак људства
Као што је већ познато, Украјина се од јесени 2023. године суочава са мањком људства, а према последњим проценама Министарства одбране РФ од почетка СВО Кијев је изгубио око пола милиона војника. У ову бројку се рачунају погинули и тешко рањени борци, односно сви они који су "избачени из строја".
Због огромниx неповратних губитака, процењује се да је попуњеност појединих украјинских јединица на првој линији фронта око 50-60 одсто, а постоје и извештаји о томе да су одређене бригаде сведене на ниво батаљона. Поред тога, према писању "Политика", просечна старост војника на фронту је 43 године, што довољно говори о стању у ком се трупе налазе.
Постоје индиције да ће се ова ситуација поправити, бар делимично, услед усвајања новог закона о мобилизацији који ће украјинској команди омогућити да коначно мобилише "око пола милиона људи", који су јој неопходни. Такође, у априлу је усвојен и закон којим је доња старосна граница за мобилизацију спуштена са 27 на 25 година.
Међутим, нови закони неће утицати на готово непостојећи морал Украјинаца и чињеницу да војна полиција мора дословно да јури људе по улицама градова и села, како би их натерала да се упишу у војни регистар и оду на фронт.
(Не)припремљеност одбрамбених положаја
Један од аспеката који се често занемарује, су неадекватне линије одбране које је формирала украјинска војска. Као што је познато, још у новембру 2023. године, украјински председник Владимир Зеленски наредио је изградњу система ровова, утврђења и бункера дуж линије фронта дугачке око 1.000 км.
Ипак, већ тада су се појавиле оцене појединих аналитичара и стручњака, што страних што украјинских, који су овај потез означили као закаснелу реакцију. Ситуација ни данас није ништа боља, па се тако радови на изградњи линије одбране одвијају веома споро, због чега је добар део фронта и даље незаштићен.
О овоме је говорио и украјински војни аналитичар Олег Жданов, чије је речи пре неколико дана пренела агенција АП:
"Да су одбрамбене линије унапред припремљене, Украјинци се не би повлачили на овакав начин. Требало је да копамо ровове још током јесени, јер би то зауставило руско напредовање. Сада је све изложено (нападима), што наставак изградње чини веома опасним".
Он је додао и да је команда обећала да ће "бити успостављена одбрамбена линија на око 10 км из Авдејевке, на коју ће се украјинске снаге повући и укопати, али она не постоји".
Сличан став дели и амерички војни експерт Мајкл Кофман, који сматра да Кијев "поприлично заостаје са укопавањем дуж фронта", те да "Украјина нема добро припремљену другу линију одбране".
Мањак артиљеријске, ракетне и муниције за системе ПВО
За расуло украјинске војске на појединим деловима фронта одговоран је и недостатак муниције за различите врсте наоружања - првенствено артиљеријска оруђа у калибру 155 мм и вишецевне ракетне системе западне производње - који у великој мери умањује способност украјинских трупа да бар успоре руско напредовање.
На ово се осврнуо и горепоменути Жданов, оцењујући да Украјина једноставно нема довољно ватрене моћи да одбије нападе руске војске. Ово је још крајем марта признао и главнокомандујући украјинске војске Александар Сирски:
"Пре неколико дана, предност непријатеља у погледу испаљене муниције била је око 6 на према 1".
Слично сведочење, само овај пут украјинских војника на фронту, пренео је и "Гардијан" 23. априла, а интервјуисани борци су се жалили да су "надјачани у домену ватрене моћи и принуђени да штеде муницију", јер Руси испале "бар шест граната за сваку украјинску".
Ништа боља ситуација по украјинске снаге није ни у домену ПВО, будући да су због значајног броја уништених и оштећених система (од којих су неки попут лансирне платформе "патриота", послати на поправку у западне државе) и мањка ракета земља-ваздух, руски фронтовски и тактички бомбардери интензивирали своје мисије.
Главно средство руских авиона, првенствено Су-34, које је заслужно за претварање украјинских положаја у прах, јесу "једреће" авио бомбе из породице ФАБ опремљене модулима за навођење и корекцију. Управо због недостатка адекватне количине ракета ПВО, руски авиони свакодневно испуштају на десетине, понекад и стотине, ових заиста разорних бомби.
Као и у случају закона о мобилизацији, коначно усвајање закона о новом пакету помоћи Кијеву у америчком Конгресу ће делимично побољшати положај украјинске војске. Ипак важно је нагласити да значајан део средстава ратне технике и муниције које САД планирају да испоруче Украјини, тек треба да буде пребачен у Европу, произведен или купљен од трећих држава, односно компанија америчке одбрамбене индустрије.
Стога се процењује да ће, не рачунајући мању количину артиљеријске и муниције за системе ПВО коју би Вашингтон из сопствених складишта у Европи требало да испоручи Кијеву "за неколико дана", за допремање већег дела наоружања и муниције Украјини, бити потребно неколико недеља или чак месеци, у зависности од тога о којој врсти опреме се конкретно ради.
