Француски председник Емануел Макрон настоји да замени председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен и тренутно разговара о опцијама са другим лидерима ЕУ, објавио је "Блумберг". Фон дер Лајенова се припрема за изборе до којих јe остало мање од два месеца, настојећи да обезбеди још један петогодишњи мандат. Макрон, који је био једна од кључних личности иза њеног уздизања на чело ЕУ, отворено је критиковао њен приступ вођењу Комисије ЕУ.
"Председништво Комисије је ту да брани општи интерес, тако да се не сме превише политизовати. Што, мора се рећи, уопште није био случај са овом одлазећом комисијом", рекао је Макрон у Бриселу.
Француски председник је био у контакту са другим лидерима ЕУ у вези са потенцијалним кандидатима за смену актуелне председнице комисије. Помиње се бивши италијански премијер и председник Европске централне банке Марио Драги, пренео је "Блумберг", позивајући се на људе који су упознати са овим разговорима.
Извори у Бриселу, укључујући оне у канцеларији Фон дер Лајенове, коментарисали су да остаје нејасно да ли је Макрон заиста желео да је свргне, или је само вршио притисак како би извукао уступке од ње у будућности.
Макрон je, заједно са тадашњом немачком канцеларком Ангелом Меркел, биo кључнa личност 2019. која је стајала иза избора Фон дер Лајенове, тадашње немачке министарке одбране, за председничке изборе Европске комисије.
Фон дер Лајенова је и даље изразити фаворит за предстојеће изборе, с обзиром на чињеницу да је она главни кандидат за Европску народну партију (ЕПП) десног центра, која има највише места у Европском парламенту, и очекује се да ће додатно ојачати позиције током избора у јуну. Међутим, кандидат који је предложила ЕПП и даље захтева подршку апсолутне већине у парламенту.
Положај садашње председнице ЕУ нарушен је вишеструким скандалима, од којих је последњи избио почетком априла када се нашла на мети критика због тога што је свом немачком посланику у Европском парламенту Маркусу Пиперу дала уносан посао "специјалног саветника" и плату од 17.000 евра месечно.
Именовање је "отворило питања о транспарентности и непристрасности процеса номиновања" унутар блока, рекло је више високих званичника, укључујући високог дипломату ЕУ Жозепа Бореља и комесара Тјерија Бретона, у жалби упућеној Фон дер Лајеновој. Комисија је, међутим, одбацила оптужбе, рекавши да "има пуно поверења у чињеницу да се процес одвијао у потпуности у складу са процедурама".