Свет
Шта је нитроцелулоза и зашто је кључна за исход сукоба у Украјини?
Европска војна индустрија посустаје не због недостатка новца, већ кључних материјала који се користе у производњи наоружања и муниције – пре свега нитроцелулозе
Значај артиљерије на исход сукоба у Украјини се не може преценити – реч је о можда и најзначајнијем типу наоружања који се користи дуж више од 1.000 километра фронта, од околине Харкова, до ушћа Дњепра у Црно море.
Међутим, производња артиљеријске муниције се показала као велики изазов како за Кијев, тако и за његове западне савезнике, а као посебан проблем појавио се недостатак једног кључног материјала.
Русија се, с друге стране, показала далеко успешнијом у производњи граната. То је несумњиво подстакло америчког државног секретара Ентонија Блинкена да оптужи Кину да помаже Русији у њеној војној операцији у Украјини, наводећи да је Пекинг њен главни добављач машина, електронике и нитроцелулозе.
"Пекинг неће моћи да постигне побољшане односе са Европом ако буде подржавао највећу претњу европској безбедности од краја Хладног рата", рекао је Блинкен након састанка са кинеском председником Си Ђинпингом у Пекингу.
Чињеница да је амерички државни секретар поменуо управо нитроцелулозу посебно је занимљива. Реч је о веома запаљивом једињењу које се користи у производњи барута, који је даље неопходан за производњу артиљеријске муниције.
Према подацима које је Си-Ен-Ен објавио почетком марта 2024, позивајући се на америчке обавештајне изворе, Русија производи и до три пута више артиљеријске муниције од САД и ЕУ. Према њиховим подацима, Русија производи око 250.000 комада муниције месечно, односно око три милиона годишње, док Америка и Европа у истом периоду могу да произведу тек око 1,2 милиона комада за испоруку Украјини.
Чињеница да Русија производи значајно веће количине артиљеријске муниције од западних земаља није изненађујућа, с обзиром да се њена стратегија превасходно заснива на копненој војсци, док се у САД фокусирају на морнарицу и авијацију, наводи дипломирани инжењер машинства Марко Вукмировић.
"Руска стратегија се заснива на копненој војсци јер она зна да ће да ратује у својој околини, док америчке снаге експедиционе, односно заснивају се првенствено на авијацији и морнарици", истиче он за РТ Балкан.
Несташица нитроцелулозе у Европи и зависност од Кине
Главни проблем за европску наменску индустрију није недостатак новца, већ кључних материјала који се користе у производњи оружја и муниције, пре свега експлозива, чија је набавка драстично отежана. То је последњих недеља постала све затупљенија тема у европским медијима.
Европа се суочава са хроничним недостатком барута, пластичних експлозива и ТНТ-ја, наводи "Фајненшел тајмс", због чега не може да задовољи потребе украјинске војске колико год да се новца уложи у повећање производње.
"Основни проблем је то што европска одбрамбена индустрија није припремљена за велику ратну производњу", рекао је неименовани немачки званичник за тај лист.
Сличне ставове дели и председавајући Удружења војне и безбедносне индустрије Чешке Јиржи Хајнек: "Покретање нове фабрике артиљерије је лако, али како произвести више артиљеријских пројектила без неопходних сировина?"
Он наводи да у Европи нема довољно произвођача експлозива, због чега они морају да се увозе, што је отежано у тренутку када је потражња за тим материјалима драстично скочила. Биће потребно доста времена да се повећа производња нитроцелулозе и барута у Европи – по неким проценама и до три године, наводи Хајнек за ФТ.
Извршни директор шведског произвођача оружја "Сааб" Михаел Јохансон је у недавном интервјуу за "Политико" рекао да је ЕУ исувише зависна од Кине када је реч о набавци материјала који се користе у производњи муниције.
Он је нагласио да би европске државе требало да "пронађу нове добављаче" критичних материјала, као да зачепљења настају пре свега када је реч о набавци нитроцелулозе.
"Ризик да би Кина на неки начин могла да прекине испоруку нитроцелулозе за производњу барута у Европи је изузето штетан", нагласио је Јохансон.
Русија прави искораке у производњи наоружања
Русија је, с друге стране, успешно повећала сопствену производњу барута, муниције и других врста наоружања.
"Погледајте раст увоза памука у Русију из Казахстана, Узбекистана и Египта и раст увоза калијум-нитрата из Турске и Кине и све ће вам бити јасно", наводи Вукмировић.
Саговорник РТ Балкан додаје да је Русија значајно повећала и производњу челика и месинга, који се користе у изради муниције и наоружања.
"Највећа фабрика за производњу барута на свету се налази у Казању, и одатле све креће. Процес се наставља у Тули, где је центар за производњу граната због близине ратишту, како их не би слали из Сибира, чиме се скраћује време превоза", наглашава он.
Вукмировић наглашава и да Русија у ратно време у одређеној мери ублажава стандарде за квалитет муниције, чиме се производња убрзава и до 50 одсто.
С друге стране, фабрике у Европи се суочавају са великим бројем прописа о заштити животне средине, који значајно успоравају производњу и онемогућавају повећање производних капацитета.
"Еколошка правила морају да се промене како би се европским компанијама олакшало да диверзификују своје ланце снабдевања", рекао је Јохансон у интервјуу за "Политико".
Вукмировић наводи и да проблем за Запад не представља само недостатак муниције, већ и саме артиљерије, с обзиром да се топовске цеви морају мењати након одређеног броја испаљених граната, зато што у супротном губе прецизност.
