Свет
Дан победе над нацизмом: Сећање на капитулацију Хитлерове Немачке
И у Русији и у Србији, сматра историчар Милош Ковић, сазрева свест о томе да је нацистичка агресија на исток Европе била само део једног процеса који траје вековима, а који чине периодични походи Западне Европе на европски Исток
Маршал Георгиј Жуков био један од најуспешнијих војсковођа у Другом светском рату, и то не само совјетских. Био је славни руски командант, маршал СССР-а, четири пута му је додељена титула Хероја Совјетског Савеза, био је носилац многобројних совјетских и иностраних ордена и медаља.
Због својих огромних и несумњивих ратних заслуга, у својој отаџбини је прозван "Маршалом победе". Управо је Жуков постао лице и симбол руске и совјетске победе над нацистичком Немачком, који се може поредити са највећим руским војсковођама, попут Суворова и Кутузова.
Врхунац његове животне путање и војничке каријере било је то што је пред њим, 8. маја 1945, односно 9. маја (у 00.43 по московском времену) у Берлину фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписао безусловну капитулацију трупа нацистичке Немачке.
То је био крај величанственог и страшног Отаџбинског рата, који је Совјетска Русија платила са 26 милиона мртвих. На тај начин се окончала светска катастрофа и права светска ноћна мора. Свакако, то није урадио сам Жуков и то се није десило нимало случајно: под његовом командом Црвена армија је извојевала најзначајније победе, у грандиозним биткама за Москву, Стаљинград, Лењинград, Белорусију и, коначно, у епској бици за Берлин.
Дан победе или Дан Европе: Тиха ревизија историје
Дана 9. маја у Русији и другим земљама прославља се Дан победе над нацистичком Немачком и њеним савезницима, док се у Европској унији 9. мај прославља као Дан Европе, у знак сећања на усвајање Шуманове декларације 1950. године, о европском уједињењу.
Како је пре годину дана на Дан победе за РТ Балкан изјавио историчар Милош Ковић: "Очигледно је да Западна и Централна Европа виде то на један начин, а земље које су одиграле одлучујућу улогу у победи над нацизмом, а ту пре свега мислим на Русију, ствари виде различито."
"Заправо, и у Русији и у Србији, сазрева свест о томе да је нацистичка агресија на исток Европе била само део једног процеса који траје неколико векова, а који чине периодични походи Западне Европе на европски Исток", додао је Ковић.
И у Русији и у Србији се ствара све јаснија представа о стварним догађајима из Другог светског рата, док се у Западној Европи истина све дрскије прикрива. Очигледно је и зашто: нацизам се поново покушава употребити против руског и српског народа.
Међутим, маргинализовање улоге СССР-а у Другом светском рату почело је много раније, пре свега на Западу. Намера је да се жртве прогласе за злочинце, оног ко је претрпео геноцид за оног ко га је извршио, а жртве нацизма проглашавају се нацистима.
Ревизионизам све више продире и у академске амбијенте на Западу, међу историчаре. Све се базира на такозваној теорији тоталитаризма, која жели да изједначи нацизам и комунизам. Хитлер се, међутим, није дивио комунистичком Совјетском Савезу, већ империјализму и расизму Британије и САД.
"Бесмртни пук" у Русији и Србији
У Русији се Дан победе обележава низом манифестација које су прозване "Бесмртним пуком", у знак сећања на жртве Другог светског рата.
Учесници на Дан победе пролазе у колони, улицама руских градова са георгијевским лентама носећи слике својих рођака – ветерана војске и морнарице, партизана, заробљеника из концентрационих логора...
Ова манифестација је настала у Русији, 4. фебруара 2014, а први пут у оваквом облику организована је 2012, у граду Томску.
У Србији се "Бесмртни пук" обележава од 2016. године. Године 2018. председник Србије Александар Вучић предводио је ову манифестацију у Моксви, са руским председником Владимиром Путином.
Владе САД и Велике Британије забраниле су одржавање марша "Бесмртног пука" на својој територији, саопштио је 2022. копредседник централног штаба истоименог друштвеног покрета генерал-пуковник Сергеј Макаров.
"У Великој Британији забрањена је не само поворка, већ чак и полагање цвећа и венаца на споменик у Лондону", додао је. "У Ирској је повучена сагласност за процесију... САД су забраниле и полагање цвећа на споменик Духу Лабе."
Раније је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов изјавио да су "по препоруци Стејт департмента" власти одбиле да одрже церемонију у знак сећања на сусрет совјетских и америчких војника на Елби, који се сваке године одржава на Арлингтонском гробљу у близини Вашингтона.
