Шта је ЦРМА и зашто је (српски) литијум кључан за зелену транзицију Европске уније

Литијум је једна од 34 критичне сировине које је ЕУ навела у складу са Законом о критичним сировинама и кључна компонента у настојању ЕУ да одбаци фосилна горива и пређе на чисту енергију.

Закон о критичним сировинама (ЦРМА), који је недавно усвојио Савет ЕУ, европској индустрији би требало да омогући да покрије 10 одсто ископавања, 40 одсто прераде и 15 одсто рециклирања кључних минерала до 2030. године, пише "Еуроњуз".

Нови закон идентификује два листе материјала – 34 критична и 17 стратешких – који су кључни за зелену транзицију. Литијум је један од неколико веома значајних критичних сировина, наводи тај портал.

Зашто литијум

Литијум је класификован као кључна компонента у настојању ЕУ да престане са коришћењем фосилних горива и пређе на чисту енергију, а очекује се да ће доћи до повећања потражње за тим минералом због све веће производње батерија потребних за електрична возила и системе за складиштење енергије.

Међународна агенција за енергију процењује да ће потражња за литијумом порасти на глобалном нивоу 42 пута до 2040, у односу на прошлу годину.

"У будућности ће већина литијума бити коришћена за производњу аутомобила, аутобуса и камиона", рекао је за "Еуроњуз" Питер Том Џонс, директор Института за одрживе метале и минерале на универзитету у Лувену.

Ђедовић Хандановић: Нисам министарка за литијум, али лежимо на милијардама

Тај изузетно лаган минерал игра кључну улогу у омогућавању зелене и дигиталне транзиције, обезбеђујући средства за ефикасно складиштење и коришћење чисте енергије у стационарним и мобилним апликацијама, наводи европски портал.

Складиштење енергије игра кључну улогу у климатској транзицији тако што помаже у решавању проблема са обновљивим изворима енергије као што су соларна енергија и енергија ветра, који не могу да производе струју без престанка.

"Све више компанија ће производити електричну енергију уз помоћ обновљивих извора, и то ће складиштити у великим батеријама", додао је Џонс.

Где постоје резерве литијума

Прерађени литијум се првенствено увози из Чилеа (79 одсто), Швајцарске (7 одсто), Аргентине (6 одсто), САД (5 одсто), а остатак из Кине, рекао је за "Еуроњуз" Андреас Битнер, извршни директор Европског института за литијум, напомињући да ЕУ тренутно увози 81 одсто ископаног литијума и 100 одсто прерађеног литијума.

Док се ова сировина сада искључиво производи изван ЕУ, у Европи је идентификовано 27 налазишта – у Чешкој, Финској, Француској, Ирској, Немачкој, Португалу, Шпанији и Великој Британији, а око десет њих има реалан сценарио експлоатације.

Једна од европских земаља која је богата литијумом је и Србија. Како наводи Питер Том Џонс, највеће лежиште у Европи, Јадар, налази се управо у Србији.

Узимајући у обзир тренутни и изводљиви развој ових десет локација, геолог Вутер Хеијлен верује да би до 2030. године самодовољност ЕУ за литијум из рудника могла да достигне 50 одсто потражње блока.

Наслаге се разликују по дубини и често су дубоко под земљом. Португал је једина европска земља са четири површинска рудника.

Наш избор

РТ Балкан открива: Колико је земље у Србији купио "Рио Тинто"

Изазови копања литијума

Упркос томе што ЦРМА требало да убрза издавање дозвола за експлоатацију и прераду литијума, рударски процеси се суочавају са многим бирократским препрекама. Процесе успорава или блокира и противљење јавног мњења, које је присутно у Србији и Португалу, наводи "Еуроњуз".

У недавно објављеној научној студији литијумских пројеката у развоју у четири земље коју је објавио "Материал Просидингс" тврди се да је пројекат португалског површинског копа "Мина до Барозо", у власништву компаније "Савана рисорсес", био једини пословни подухват који се суочио са снажним противљењем локалног становништва.

Није познато да ли је пројекат "Јадар" у Србији уврштен у ову студију.

Текући пројекти у Француској, Финској и у Великој Британији "изгледа да уживају подршку код локалног становништва, јер није било навода о контроверзама и споровима".

Кључну улогу игра и то да ли су пројекти гринфилд или браунфилд, пошто локално становништво које живи у деловима Европе који имају историју рударства лакше прихвата такве иницијативе.

С друге стране, гринфилд пројекти се суочавају са повећаним противљењем због одсуства ранијих рудника у тим подручјима.

Подсетимо, гринфилд је назив за инвестиције које се развијају "од нуле", односно на локацијама које нису раније култивисане, док су браунфилд оне инвестиције које се развијају на раније коришћеним, али у међувремену запуштеним локацијама.