Свет
Обавезно служење војног рока у Европи (МАПА)
Познато је да бројне државе у Европи, од којих су неке чланице НАТО и ЕУ, већ имају одређену врсту обавезног служења, као и да део земаља планира поновно увођење обавезног војног рока
У последњих неколико месеци све чешће се могу чути изјаве званичника појединих европских земаља да њихове државе планирају (поновно) увођење обавезног војног рока.
Тако се 13. маја појавила и вест да је у Италији покренута расправа о овом питању, а потпредседник владе и лидер Лиге Матео Салвини изјавио је да је његова партија "завршила израду нацрта закона о поновном увођењу опште војне обавезе за младиће и девојке", која би трајала шест месеци.
Међутим, како је навео сам Салвини, у питању би била војна служба у форми грађанског образовања, које би појединцима омогућило да допринесу држави кроз друштвено користан рад, као што су потрага и спасавање, цивилна заштита, прва помоћ и заштита шума. Подсећања ради, обавезно служење војног рока је у Италији укинуто још пре 20 година, 2004.
Нешто озбиљније најаве долазе из Немачке, јер се према "процурилим војним документима", у врху оружаних снага ове државе већ расправља о три потенцијална плана, од којих један подразумева обавезну регрутацију и мушкараца и жена, други регрутацију дела пунолетних мушкараца, док се трећи фокусира на побољшање и интензивирање кампања регрутовања.
Увођење обавезног служења у Бундесверу вероватнијим чини и изјава министра одбране Бориса Писторијуса да је он "убеђен да је Немачкој потребан неки облик војног рока", као и да је одлука Берлина да укине обавезни војни рок 2011. године била "грешка".
Поред Италије и Немачке, постоји велика вероватноћа да ће Србија и Хрватска, које су обавезно служење укинуле 2011, односно 2008. године, такође поново увести неку форму обавезног војног рока и то можда већ од следеће године.
Осим тога познато је да бројне државе у Европи, од којих су неке чланице НАТО-а и ЕУ, већ имају одређену форму војне обавезе, која се по томе колики део (мушке) популације обухвата може поделити на парцијалну и свеобухватну.
Државе у којима служи део пунолетних мушкараца (и жена)
Прва на листи је Данска где се обавезни војни рок често карактерише само као "формално обавезан", јер већина регрута служи добровољно. Војни рок траје 4-12 месеци, већина служи осам, док у појединим јединицама Краљевске гарде траје 9-12 месеци. Због високих стандарда на психофизичким тестовима, од 39.000 стасалих за војску, свега 15.000 је било способно за службу, од којих је 4.700 служило, док је 500 младих отишло у цивилну службу, према подацима Светског алманаха ЦИА.
Обавезни војни рок важи за мушкарце старије од 18 година (до 50 година), али због довољног броја добровољаца не регрутују сви пунолетни младићи, већ постоји систем лутрије. Наиме, сви мушкарци по навршавању 18. године се уписују у војни регистар, након чега се пролазе здравствени тестови. Младићи који се означе као неспособни не служе војни рок, док се они способни и делимично способни пласирају у наредни круг у ком извлаче бројеве од 1 до 36.000.
За оне који извуку бројеве од 1 до 8.000 служење је обавезно (могу одбити само ако су делимично способни, док потпуно способни могу одбити само ако постоји довољан број добровољаца), док ови од 8.000 до 36.000 не морају да служе у мирнодопским условима. Такође, постоје информације да Данска планира да прошири обавезно служење и на женски део популације од 2026. године.
Летонија је обавезно служење војног рока укинула 2007, а поново увела 1. јануара 2024. године. Војни рок се служи 11 месеци у оружаним снагама или националној гарди, а постоји и опција служења у резервном саставу гарде. У том случају служба траје пет година и захтева минимум 21 дан индивидуалне обуке и 7 дана колективне обуке на годишњем нивоу, а постоји и опција завршавања курса за резервне официре у року од пет година за студенте у војним школама, који морају провести 180 дана на обуци.
Такође, летонске власти су поручиле да неће слати позиве за обавезно служење док год постоји довољан број добровољаца старости 18 до 27 година, који се пријављује за службу.
Слична је ситуација и у Литванији, која је најпре укинула обавезно служење 2010, а поново га увела 2015. године. У овој држави постоји компјутерски програм који из базе података са мушкарцима старости 18 до 26 година извлачи имена оних који ће служити. Због тога и мале потребе за регрутима, од 23.000 младића који напуне 18 година свега 3.500 до 4.000 њих се годишње упућује на обавезно служење, према подацима Светског алманаха ЦИА.
Што се тиче Молдавије, ова земља, супротно трендовима, ради на укидању обавезног служења који постоји само формално. Тако од 12.000 момака који напуне 18 година, свега 2.750 њих служи војни рок у трајању од 12 месеци.
Норвешка и Шведска имају поприлично сличне тзв. хибридне системе служења, који обухватају и женски део популације. Тако по навршавању 18. године, младићи и девојке у обе земље се пријављују на онлајн портале и попуњавају обрасце, након чега војска бира кога ће регрутовати.
Тако у Норвешкој од 60.000 осамнаестогодишњака, њих 17.500 буде позвано у регрутне центре, од чега 8.500 најспремнијих иде на обуку у трајању од 12 месеци. Са друге стране, у Шведској од 120.000 пунолетних свега 5.000 њих младића и девојака одслужи војни рок у трајању од 4 до 11 месеци у зависности од рода и службе.
Државе где постоји свеобухватна војна обавеза
Прва на листи је Аустрија, чије је становништво на референдуму 2013. године одбило укидање војне обавезе. Од укупно 30.000 момака који сваке године стасају, 16.000 њих служи војни рок у трајању од шест месеци, док се око 14.000 позива на приговор савести и одлази у цивилну службу у трајању од девет месеци.
Они који одслуже у војсци, остају у резервном саставу до 50. године (поједини специјалисти и до 65), а војној обавези подлежу сви мушкарци старости од 17 до 35 година.
У Белорусији за војну службу годишње стаса око 45.000 младића. Војни рок траје 18 месеци за регруте са средњом школом, тј. 12 месеци за оне који имају високу стручну спрему и обавезан је за све мушкарце старости 18 до 27 година. Током 2020. и 2021. на служење војног рока упућено је по 6.000 момака, док је у 2022. и 2023. годишњи број регрута повећан на 10.000, према подацима Светског алманаха ЦИА.
Већина њих не служи због неиспуњавања здравствених услова, а постоји и опција алтернативне (цивилне) службе која траје 24-36 месеци, такође у зависности од степена образовања.
Грчка има један од најригиднијих система обавезног служења, будући да од 59.000 младића који наврше 18 година, годишње служи чак 47.000, док у преосталих 12.000 спадају здравствено неспособни, ослобођени обавезе и приговарачи савести. Војни рок траје 12 месеци (9 на егејским острвима), цивилна служба 15, док младићи из породица са четворо или више деце служе скраћено. Од обавезе су поред жена, ослобођени монаси на Атосу, самохрани родитељи, очеви троје или више деце.
У Естонији војни рок траје осам, односно 11 месеци за припаднике јединица за телекомуникације и сајбер одбрану, као и за резервне официре и подофицире. Прва четири месеца, регрути пролазе индивидуалну основну и специјалистичку обуку, док остатак проводе у колективном увежбавању у својим јединицама.
Служи се у близини места становања, а након завршетка војници се распоређују по територијалном принципу. Од око 6.500 младића који стасају на годишњем нивоу, њих 3.500 служи војску. У Естонији такође постоји цивилна служба и то за приговараче савести и она траје 12 месеци.
Релативно строг систем постоји и на Кипру и то због тензија између грчког и турског дела становништва на овој острвској држави. Војни рок траје 14 месеци, док у изузетним случајевима може бити краћи. Познато је да око 5.100 младића годишње стаса за војну службу, али не постоје поуздани подаци о томе колико њих буде упућено на служење, нити о броју приговарача савести.
Руска Федерација је у последње две година направила одређене измене у законима који регулишу ово питање. Тако је померена горња старосна граница, па по тренутним законима војној обавези подлежу сви мушкарци старости 18 до 30 година.
Регрутација се у Русији одвија у два таласа у распону од пола године (на пролеће и јесен), током којих се за служење војног рока у трајању од 12 месеци регрутује око 260.000 мушкараца. Што се тиче алтернативне, тј. цивилне службе она траје 21 или 18 месеци у зависности од тога у којим институцијама и организацијама се обавља.
У Турској војни рок траје дупло краће - шест месеци, а поред оружаних снага могуће је служити и у жандармерији. Војна обавеза обухвата све мушкарце старости 21-41 године, а процењује се да у војсци свако године буде регрутовано до 200.000 људи, према подацима Светског алманаха ЦИА.
Једина Нордијска земља која има свеобухватну војну обавезу је Финска, у којој војни рок траје 165, 255 или 347 дана у зависности од рода и службе. Обука траје три месеца - месец и по основна и месец и по специјалистичка, а интересантно је да постоји и сајбер служење војног рока. У том случају регрути се након основне обуке упућују у специјалистичке центре за сајбер одбрану, где настављају обучавање.
Сајбер служба и цивилно служење трају 347 дана. Око 80 одсто пунолетних момака сваке године испуни војну обавезу, након чега остају резервисти све док не наврше 60 година.
У овом питању се посебно истиче Швајцарска, која важи за војно неутралну државу, у којој је обавезно служење војске једна од најважнијих традиционалних вредности. Тако су Швајцарци, исто као и њихове комшије Аустријанци, 2013. године одбили укидање ове обавезе на референдуму.
Војни рок у швајцарској војсци обавезан је за све мушкарце старости 18 до 30 година, траје 18 недеља, док резервни подофицири и официри служе додатних 18, односно 22 недеље. Након служења регрути остају у резерви девет година, а официри и подофицири до 65. године живота у зависности од чина и дужности.
Годишње око 42.000 момака стаса за војску, од чега 28.000 испуњава здравствене услове, а 16.000 служи војни рок. Ко одбије служење дужан је да наредних 11 година држави плаћа порез у висини од три одсто годишње плате, док цивилна служба траје 340 дана, према подацима Светског алманаха ЦИА.
На крају, у Европи (вероватно и свету) најстрожи облик обавезног служења има Украјина, која се због ратног и стања свеобухватне мобилизације може сврстати у посебну категорију.
