"Фајненшел тајмс": Путинова посета Кини показаће Америци да су њихове претње само пусте жеље

Посета руског председника Владимира Путина Кини биће његово прво путовање у иностранство од када је, по пети пут, осигурао себи нови мандат у Кремљу.

Путин у Кини 16. и 17. маја

Кина је од почетка Специјалне војне операције највеће тржиште за руску нафту и гас, као и кључни извозник робе. Вашингтон сада покушава да прекине проток кинеске робе двоструке намене у Русију, што Кремљу помаже да "надмаши Украјину и Запад" и буде у предности.

Бела кућа је банкама преко којих се обавља руско-кинеска трговина овом робом запретила санкцијама, а амерички званичници су сличне претње послали и кинеским лидерима. Иако делује да су ови потези имали неког ефекта, нада да ће трајно решити проблем је само то - нада и пусти снови и жеље, пише "Фајненшел тајмс".

Током протекле две године, руска и кинеска влада су показале изузетну способност да се прилагоде ограничењима САД. Путинова посета представља нову прилику да са кинеским лидером Си Ђинпингом насамо размотри опције пре него што их тихо примени.

Очекује се да ће руски лидер бити у пратњи искусног тима из централне банке и министарства финансија који су одговорни дедоларизацију руског финансијског система. Њихови храбри потези омогућили су земљи да издржи почетни шок санкција, а затим да брзо пребаци свој финансијски систем са долара и евра на јуан.

Шефица Банке Русије: СВИФТ је ризичан, многе земље траже алтернативу

Русија и Кина користе локалну инфраструктуру за обављање и клиринг трансакција. Након санкција 2014. године, Русија је успоставила домаћи аналог Свифту, познат као систем за размену финансијских порука Банке Русије (СПФС), чија је употреба сада обавезна.

Кина управља сопственим прекограничним међубанкарским платним системом (Ципс), који сада укључује око 30 руских банака. Иако Ципс не може да парира Свифту по обиму, сукоб у Украјини подстиче његову експанзију. Уз то, Ципс не обрађује само плаћања између Кине и Русије. У априлу 2023, на пример, Бангладеш је преко њега руској агенцији за атомску енергију у јуанима платио рад на нуклеарној електрани.

Како ово неће заштитити кинеске банке од санкција уколико Вашингтон открије било какве забрањене трансакције, следећи корак за Москву и Пекинг биће стварање софистициране инфраструктуре за клиринг најосетљивијих плаћања, објашњава "Фајненшел тајмс".

Мало је вероватно да ће ово укључити било коју велику кинеску банку интегрисану у глобални финансијски систем, али неке од њених 4.500 регионалних банака већ имају кореспондентске односе са руским банкама.

Уз то, вероватно је учешће више фиктивних компанија као посредника из земаља централне Азије и са Блиског истока. Такве трансакције ће бити скупље и одузимати више времена, али ће их САД бити много теже пронаћи и сузбити.

Пре или касније, САД ће открити ове компаније, али ће за то време, "користећи руску економију као џиновску кутију за песак, кинеске власти моћи фино да подесе финансијску инфраструктуру коју могу да користе друге земље у потрази за противотровом Вашингтону и долару", закључује "Фајненшел тајмс".