Безобзирни амерички авантуризам: Неутралне државе су прошлост, јер САД више не трпе њихово постојање

Неутралне земље попут Швајцарске, Шведске или Финске, које су некад представљале важан део фундаменталне геополитичке равнотеже, више не постоје, јер их глобална стратегија Вашингтона више не трпи, нити признаје постојање неутралних земаља, пише италијански сајт "Електомагацине".

Неутралне земље по свом уставу, законима и традицији нису биле део оружаних блокова, савеза или неког војног пакта. Неутралност је значила да је та земља изричито објавила да не жели да учествује у сукобима било које врсте.

Неутралност није исто што и разоружање, јер су то две различите ствари. Швајцарска је одувек имала снажну војску, јер јој је управо то гарантовало безбедност и њен неутрални статус.

Шведска, још једна историјски неутрална земља, такође има дугу и славну војну традицију.

Још током прошлог века, неутралност појединих држава представљала је фундаментални аспект геополитичке равнотеже. То је било карактеристично посебно за европску (гео)политику, која је у суштини почивала на равнотежи снага, на такозваним европским балансима. Неутралне државе су представљали својеврсне нервне центре, који су помагале у решавању тензија између супротстављених блокова и сила.

Председник Финске: Запад је агресиван, Стокхолм и Хелсинки да ублажавају ратну реторику

Оне су биле клириншке куће и, истовремено, слободне зоне, у којима су противници могли да се састају, да воде преговоре и склапају споразуме којим ће се окончати сукоби.

Укратко, неутралне земље представљале су кључни део геополитичког мозаика Европе. Сада овај део недостаје, што читаву савремену равнотежу чини неизвеснијом и изложенијом катастрофалном геополитичком колапсу.

Неутралност је била не тако давна прошлост, а данас се топи као снег на сунцу.

Безобзирни авантуризам САД

Шведска више није неутрална, јер се већ неко време приближавала НАТО-у, да би на концу постала пуноправни члан Алијансе.

Ни Финска више није неутрална, што је још сензационалније и озбиљније, јер је неутралност Хелсинкија била гарантована споразумом две силе – Вашингтона и Москве – који је потписан после Другог светског рата. Његова функција је била да гарантује постојање тампон држава између два хладноратовска ривала, у кључној области европске шаховске табле.

Сада је тај уговор једнострано поцепан. Финска је постала део НАТО-у, и сада се спрема да отвори базе на финском територију, као и оперативни штаб Алијансе.

То нас тера да ценимо мудрост људи који су доносили овакве одлуке после 1945. године, у поређењу са безобзирним авантуризмом САД.

Што се тиче неутралности Швајцарске, она није више од смоквиног листа, који једва покрива све већу зависност Берна од Колективног запада, пре свега у финансијама.

Наравно, у Европи још постоји Аустрија, која, упркос чланству у ЕУ, још успева да задржи извесну неутралност. Аустријска неутралност је праћена бројним тешкоћама, али само зато што је реч о одвише малој земљи која ником није заиста важна.

Глобална стратегија Вашингтона више не дозвољава, нити признаје постојање неутралних земаља. Сиве области смиривања тензија постају део нових домина, које су намењене опкољавању Русије, како би је на крају угушиле.

Бајден поносан на ширење НАТО-а до граница с Русијом

То смо јасно видели у Украјини: да је на време постигнут споразум, који гарантује апсолутну неутралност Кијева, покољ би био избегнут. И, што је можда најважније, била би загарантована равнотежа у односима Русије и ЕУ.

Управо то није био случај. Украјинци управо дебело плаћају последице. Како закључује италијански сајт, ускоро ћемо и ми, Европљани, све то платити.