Свет
Свемирско наоружање и страх од руског сателита: Гласине америчких званичника, или нова реалност?
Иако САД тренутно не располажу доказима којима би могле да поткрепе сопствене тврдње о руском свемирском наоружању, не треба искључити могућност да ће се у скоријој будућности трка у наоружању водити управо у свемиру
Заменик америчког амбасадора у УН Роберт Вуд је током седнице Савета безбедности УН о руском предлогу резолуције о забрани размештања наоружања било које врсте у свемир изнео тврдњу да је недавно лансирани руски сателит "свемирско оружје" које може да нападне друге сателите.
"Русија је лансирала сателит у ниску Земљину орбиту за који Сједињене Државе процењују да је вероватно свемирско наоружање, претпостављамо способно да нападне друге сателите у ниској Земљиној орбити", рекао је он и додао:
"Русија је поставила ово ново свемирско оружје у исту орбиту са сателитом америчке владе."
Подсећања ради, Русија је 16. маја лансирала ракету "сојуз-2.1б" са космодрома "Плесецк" на северу РФ. Поменута ракета је носила сателит "космос 2576", који се након лансирања у свемир успешно одвојио од ракете носача. Русија није износила детаље о способностима сателита.
Вредно помена је и то што су, свега пет дана након лансирања, САД биле међу земљама које су се успротивиле наведеној резолуцији коју је предложила Руска Федерација, а чији је коаутор текста била НР Кина.
Русија је предлогом ове резолуције позвала све државе да предузму хитне мере како би се трајно спречило размештање наоружања у свемиру. Документ, такође, предвиђа спречавање употребе силе у свемиру, из свемира према Земљи и са Земље у односу на објекте који се налазе у свемиру.
Раније америчке тврдње
Изјава заменика америчког амбасадора у УН нису никаква новина, будући да су поједини званичници САД већ износили сличне тврдње у прошлости.
Тако је 17. маја "Волстрит џорнал" објавио вест да је Русија тестирала свемирско противсателитско наоружање са потенцијалним нуклеарним капацитетима непосредно пре почетка Специјалне војне операције 5. фебруара 2022. године, позивајући се на "неименоване америчке званичнике".
Међутим, ни "добро упућени извори" нису имали никакве конкретне информације, осим да се ради о сателиту лансираном у свемир, који би могао бити носач нуклеарног наоружања (али да га тренутно не носи) и који је "дефинитивно повезан са руским нуклеарним противсателитским програмом".
Поред тога, званичници САД су сличне тврдње износили од почетка 2024. године, али сваки пут без икаквих доказа.
Зашто руски сателити изазивају забринутост САД?
Највећу забринутост САД изазвало је то што је "космос 2576" након позиционирања у свемиру, тј. ниској Земљиној орбити, почео да прати путању извиђачког сателита 314 у власништву Националног уреда за извиђање (National Reconnaissance Office, НРO) САД, лансираног 2021. године.
У питању је владина агенција за управљање сателитима унутар Обавештајне заједнице САД, која се, између осталог, бави прослеђивањем обавештајних података, прикупљених уз помоћ сателита, америчким обавештајним службама.
Према појединим извештајима, на које се позива Ројтерс, руски сателит се креће по путањи америчког већом брзином од њега, па би у скоријој будућности могао да му се приближи.
Оно на шта амерички званичници такође упозоравају, јесте визуелна сличност "космоса 2576" са појединим руским сателитима лансираним 2019. и 2022. године – конкретно "космос 2542" и "космос 2543", који су такође коришћени за праћење извиђачких сателита у власништву НРО.
Вреди подсетити да САД добар део својих извиђачких сателита користе за шпијунирање активности и кретања руске војске, нарочито у пограничним областима са Украјином и зони СВО и да прикупљене податке даље прослеђују украјинској војсци.
Ипак, осим "сумњивог кретања" и праћења америчких сателита, званичници из Вашингтона, укључујући и самог Роберта Вуда, нису образложили како су дошли до закључка да је било који од "космоса" носилац свемирског наоружања, нити какве могућности имају ови сателити.
Уз то, амерички званичници нису сигурни ни да ли нуклеарно наоружање, који ови сателити наводно носе, у себи садржи нуклеарну бојеву главу, или само нуклеарни погон.
Какво свемирско наоружање постоји
Свемирско наоружање, као ни тврдње америчког амбасадора у УН, није никаква новина, будући да је чак и Трећи Рајх за време Другог светског рата имао планове за развој таквих система.
Наравно, то су остали само планови, а развој наоружања које је касније означено као свемирско свој врхунац доживело је за време Хладног рата. Овај процес је у великој мери успорен доношењем Споразума у свемиру и Споразума САЛТ 2, којима је забрањено распоређивање оружја за масовно уништење у свемиру.
Свемирско наоружање се у може поделити у три групе: земља-свемир, свемир-земља и свемир-свемир.
У прву категорију углавном спадају противсателитске ракете и ласерски системи базирани на копну или у ваздуху, а на основу доступних података познато је да таквим средствима тренутно располажу САД, Русија, Индија и Кина.
Што се тиче друге категорије, САД и Совјетски Савез су током Хладног рата дизајнирале неколико система ове врсте. Међутим, даљи развој је заустављен поменутим споразумима.
Наоружање свемир-земља би држави, која би га поседовала, пружио могућност првог удара и знатно би отежала пресретање пројектила усмерених ка земљи.
На крају, у категорију свемир-свемир спада наоружање које би се користило за дејство по сателитима других земаља, балистичким ракетама у тренутку када напусте Земљину атмосферу, а постоје и теорије да би оно могло да се користи за уништавање астероида усмерених ка Земљи.
Свемир-свемир – теорија и пракса
Претпоставља се да би се свемирско наоружање ове врсте највише користило управо за уништавање или макар онеспособљавање сателита, чиме би се знатно смањио борбени потенцијал противника, будући да се добар део вођених ракета, навигационих, радарских и комуникационих уређаја ослања управо на сателитску навигацију.
Стога би уништавање барем једног дела мреже сателита, између осталог, довело до значајног слабљења способности противника у домену заштите од удара интерконтиненталних балистичких ракета.
Са друге стране, наоружање врсте свемир-свемир би се могло користити и у одбрамбене сврхе, тако што би се уништавали противнички сателити опремљени сопственим свемирским наоружањем за дејство по земљи.
Постоји неколико опција какво би свемирско наоружање за дејство свемир-свемир имали ови сателити. Прва је нуклеарна бојева глава, чијом би се детонацијом изазвао електромагнетни пулс или зрачење, чиме би се спржили сви електрични уређаји циљаних сателита и довео до њиховог обарања.
Друга опција јесте ласерска технологија којом би се или "заслепљивали" или дезинтегрисали извиђачки уређаји и друге компоненте сателита. Совјетски Савез је осамдесетих година развио прототип такве платформе под називом "пољус", међутим она никада није успешно тестирана.
Такође, постоји могућност да се на сателите угради систем за електромагнетно ометање, којим би се онеспособљавали околни сателити.
Све ово, барем за сада, остаје у домену теоријског, будући да тренутно не постоји наоружање базирано у свемиру и то управо због горепоменутих споразума склопљених још за време Хладног рата.
Ипак, одбијање предлога руске резолуције, све већи број сателита у Земљиној орбити, убрзани развој технологија сугеришу да би у блиској будућности могло да дође до нове трке у наоружању, која би се овај пут одвијала управо у свемиру.
