Свет
Америчка ратна машина не може довољно брзо да произведе основну артиљерију
Ново доба сукоба који се води старим оружјем показало је да је одустајање од прављења основне муниције била стратешка грешка
Након распада Совјетског Савета Пентагон се фокусирао на високотехнолошко оружје, али је сукоб у Украјини сада покренуо трку за оживљавањем производње муниције.
Сукоби се и даље добијају мецима и артиљеријским гранатама, а Сједињене Државе не могу довољно брзо да произведу ове последње, пише "Блумберг".
Најважнији "артикал" у сукобу у Украјини је граната од 155 милиметара. Високе око пола метра и тешке 45 килограма, гранате су стандардна муниција међу земљама НАТО-а. А њихове залихе су опасно мршаве.
Од завршетка Хладног рата 1990-их, Пентагон је уклонио или заборавио на објекте који су некада били коришћени за прављење свега, од граната до експлозивног барута, и уместо тога се фокусирао на трансформацију ратовања помоћу високотехнолошког оружја. Оно што је остало је инфраструктура која се распада, застареле машине и радна снага која не може да прати растућу међународну потражњу.
Пре сукоба у Украјини, америчка производња је у просеку износила 14.400 граната месечно. САД сада троше више од 5 милијарди долара на ремонт застарелих фабрика од Скрентона у Пенсилванији, преко руралне Луизијане до југозападне Вирџиније, са циљем да до краја следеће године испуне циљ од 100.000 граната од 155 мм сваког месеца.
САД су некада производиле гранате од 155 мм у огромним количинама. Ушле су у Корејски рат са више од 6 милиона метака. Године 1980, планери одбране рекли су да би владине фабрике могле да произведу чак 84.000 граната месечно и да се производња повећа на 438.000 месечно, ако избије рат. Када се Хладни рат завршио, то се променило. Шансе за интензиван копнени сукоб изгледале су далеке. Објекти су затворени, а радници су остали без посла.
Сличан феномен се одиграо у послератној Европи, где су се трошкови одбране смањивали током дужег периода у поређењу са САД. И тамо су у току напори да се повећа производња.
Ново доба сукоба који се води старим оружјем показао је да је одустајање од прављења основне муниције била стратешка грешка. То је навело НАТО да промени своје смернице за складиштење залиха, захтевајући од савезника да значајно повећају своје залихе муниције.
Последњих месеци, америчке залихе граната калибра 155 мм исцрпљене су пошиљкама Украјини и подршком Вашингтона операцијама Израела у Појасу Газе. Црног барута, кључног горива за гранате, такође недостаје јер га САД производе мање него раније. ТНТ, још једна основна компонента муниције, није се производио у Америци од 1980-их - што је приморало Пентагон да га купује од земаља укључујући Пољску и Турску.
Гранате више технологије које је требало да замене традиционалну муницију калибра 155 мм пале су тесту у Украјини, када у њихове системе Руси уништили.
Изгледи да би будући сукоби могли да личе на Украјину изазвала је страхове да би амерички арсенал једног дана могао да се растегне до тачке лома.
Војска сада игра скупу игру надокнађивања, пише "Блумберг". Конгрес је издвојио 650 милиона долара за постројење за производњу ТНТ-а чија ће изградња трајати две године. А САД ће морати да финансирају куповину онога што реновирани објекти производе, вероватно дуги низ година.
Новац је можда најмања препрека. САД морају да реновирају старе зграде, изграде нове, да купе нове машине и унајме и обуче раднике. Еколошки прописи стоје на путу. А Пентагон ће морати да осигура да постројења могу безбедно да се покрену - прављење муниције је подложно пожарима, експлозијама и другим несрећама.
Дефицит основног материјала и недостатак капацитета одражавају шири проблем: САД се више не фокусирају на израду свакодневних ствари, чак и ствари које могу бити критичне у кризи. У време пандемије, није било вате и респиратора, а несташице ауто-делова, генеричких лекова, формула за бебе и друге робе су сада учестала појава.
Пентагон је сада поставио циљ да производи 68.000 пројектила месечно до почетка 2025. До маја је производња достигла 36.000 граната.
Са друге стране Русија води у "рату исцрпљивања". До краја априла Русија је испалила десет пута више артиљеријских граната у односу на Украјину, пожалио се пред Комитетом за оружане снаге Представничког дома генерал Кристофер Каволи, врховни савезнички командант НАТО-а за Европу.
Исто тако, руске залихе оружја, које укључује обновљено оружје из совјетске ере, као и ракете и муницију из Северне Кореје и беспилотне летелице из Ирана, у количини надокнађују оно што им недостаје у квалитету, кажу посматрачи.
Уз то, ту је и питање посвећености Америке Украјини. Расположење у САД се променило и све мање људи подржава слање војне помоћи Кијеву, што се одражава и на планове оживљавања производње артиљерије.
