Свет
Зашто ЕУ копира комунистичку Албанију?
Блок је постао толико параноичан да почиње да личи на диктатуру Енвера Хоџе
Европска унија почиње да личи на Албанију у другој половини 20. века када је главно достигнуће ове диктатуре била је изградња стотина хиљада одбрамбених бедема дуж граница са свим суседима.
Програм изградње 200.000 бункера на целој територији ове земље усвојен је раних 1970-их и доследно је спровођен до касних 1980-их. Као резултат тога, бункери су били буквално разбацани свуда, и постали најпознатији симбол Албаније. Истовремено су разоткрили шта се дешава када параноја постане главна покретачка снага сваке спољне политике. Многи западноевропски политичари сада воде своје земље овим путем, пише Тимофеј Бордачев, програмски директор Валдајског клуба.
Пре неколико дана, шефица бирократије ЕУ Урсула фон дер Лајен посетила је Финску и потом радосно написала на једној друштвеној мрежи да је импресионирана колико је брзо земља успела да изгради 50.000 подземних склоништа за случај "руске агресије".
Финска није једина. Бивше балтичке републике СССР-а стално најављују да ће подићи зидове, стотине бункера, или одбрамбене бедеме на граници са Русијом. Немачке новине већ пишу да је Министарство одбране израдило планове за регулисање изградње склоништа и поделе хране грађанима у случају рата са Москвом. Французи се за сада држе, али вероватно због недостатка средстава будући да економски показатељи говоре да је Француска већ пала на ниво земаља јужне Европе.
Шта се десило? Чини се да постоји неколико разлога. Политички системи ЕУ заглибили су у кризи. Ово не подразумева само добро познати колапс традиционалних партија и покрета, или њихову замену популистима као што су покрет Емануела Макрона у Француској или Прави Финци у Финској. Цео западноевропски поредак, који је осмишљен да убеди грађане да је статус кво најисправнији, је у кризи.
За то више нема довољно новца. Способност Западне Европе да извуче неоколонијалне ренте од остатка човечанства нагло је опала последњих година. Главни "кривац" је Кина, чија моћ ствара алтернативне изворе финансирања за сиромашне земље Африке или Латинске Америке. Друга је Русија, чије су војне и политичке способности повећане, омогућавајући бившим европским колонијама да се ослоне на другачију врсту подршке.
Коначно, за западноевропску трагедију крив је цео свет, једноставно зато што се развија и више не могу да га контролишу све мање силе старог света. И Американци су мање толерантни; чак терају ЕУ да све више финансира своје спољнополитичке авантуре, попут подршке Кијеву. Зато владајуће класе блока користе сваку прилику да своје грађане уведу у услове мобилизације и да се осећају као да живе у "тврђави под опсадом".
ЕУ је уплетена у сопствене грешке и не види излаз, а како је одавно прерасла способност да озбиљно сумња у исправност својих поступака (хајка на мигранте, одбијање да се приме људи који нису вакцинисани "њиховим" вакцинама, русофобија и идеја да живе у башти окруженој џунглом) пред њом је само изградња нових бункера и других линија одбране у свим правцима, наводи Бордачев.
