Закључана врата и обијање браве, Јевреји уз есесовце: Најлуђих 72 сата француске политике
Ово је несумњиво било најлуђих 72 сата у француској политици у мом животу, написао је на почетку своје објаве на Иксу француски предузетник Арно Бертран описујући турбуленције и потресе који су настали уочи парламентарних избора у овој земљи.
Све је почело изненадним вечерњим обраћањем јавности француског председника Емануела Макрона, након што је истог дана, у недељу, његова странка Препород неславно изгубила на изборима за Европски парламент. Макрон, дакле, саопштава да распушта скупштину и расписује изборе за 30 јун.
So after losing big time in the EU elections to Le Pen's Rassemblement National (RN), Macron decided to dissolve the National Assembly, calling the French to elect new MPs on the 30th of June 👇https://t.co/N7xxnRvarV
— Arnaud Bertrand (@RnaudBertrand) June 13, 2024
Ово је изазвало потпуну панику у редовима политичких странака јер су имали свега неколико дана да представе кандидате, одлуче с ким ће у коалиције, каква ће им бити стратегија, наводи се у објави.
Левица се брзо сабрала и готово одмах најавила стварање "Народног фронта" који је окупио све левичарске странке.
Урнебесно, али главни кандидат Социјалистичке партије за европске изборе Рафаел Гликсман покушао је да спречи окупљање појављивањем на телевизији где је изнео неке смешне предуслове за коалицију, али га нико није слушао и само су наставили даље, пише Бертран.
Међутим, право лудило настало је на десници, а почело је након што је председник Републиканаца (странке бивших председника Жака Ширака и Николе Саркозија) Ерик Сиоти објавио да жели да се удружи са Ле Пеновом. Истог трена, највиши званичници његове странке пожурили су да објасне да Сиоти говори у своје име и да мора да поднесе оставку на дужност првог човека странке.
Сиоти узвраћа ударац тако што буквално закључава седиште странке како би спречио своју смену. Пред затворена врата са новинарским екипама долази посланик Орелијен Прадије и прети да ће звати хитне службе да разваљују врата.
У задњи час, стиже генерални секретар партије Ани Женевар која резервним кључевима отвара врата просторија странке. Политички савет Републиканаца објављује да су одржали састанак, сменили Сиотија са места председника и да он више није члан странке.
Сиоти саопштава да савет који га је разрешио није то урадио у складу са правилима странке и да он "јесте и остаје председник".
Унутрашњи сукоби Републиканаца се настављају и у овом тренутку потпуно је нејасно ко управља странком и да ли ће се удружити са Ле Пеновом. Сиоти тврди да је уз њега 80 републиканских функционера...
Али једино што је сигурно у тренутку док Бертран пише о овом предизборном хаосу, јесте да Сиоти контролише званични налог странке на Иксу јер на њему пише да он "јесте и остаје председник". Уз њега је и потпредседник странке Гилем Карајон који на телевизији говори о великој подударности политике републиканаца и Ле Пенове.
Још више удесно, догађаји су подједнако луди. Марион Марешал (унука Жан-Мари ле Пена која се сврстала уз Ерика Земура и партију Реконквиста уместо уз своју породицу) најављује уживо на телевизији да жели да се удружи са Националним окупљањем. Стојећи поред Земура који очигледно није о томе био ни питан.
Касније истог дана, Марешалова изјављује да се састала са Националним окупљањем и снажно наговештава да је услов који су поставили да се отарасе Земура. Треба се на овом месту подсетити да је странку Реконквиста основао управо Земур, наводи Бертран.
На телевизији је убрзо након тога и Земур који понашање Марешалове назива "светским рекордом у издајама" додајући да је она окружена тимом "професионалних издајника".
Земур одлучује да не улази у коалицију и представља своје кандидате. Марешалова то назива "троструком грешком" и позива све да гласају за кандидате који су се сврстали уз Национално окупљање.
Укратко, Реконквиста се управо урушила.
У међувремену, лик који је све закувао, Емануел Макрон обрушава се на новоосновани "Народни фронт" рекавши да су они који су им се придружили антисемити јер се странка Жан-Лика Меланшона Непокорена Француска која је део коалиције, снажно залагала за Палестинце... Због чега су, очито, и сви који су са њима антисемити, иронично се коментарише у објави.
У још једној уврнутој вести, Ален Финкелкраут истакнути јеврејски интелектуалац каже да ће можда бити "приморан" да гласа за Ле Пенову како би зауставио антисемитизам.
Подсетник: суоснивач странке Ле Пенове је Пјер Буске, некадашњи припадник Вафен СС-а.
И то је било узбудљивих 72 сата на француској политичкој сцени. А нисмо још ни на пола предизборне кампање, закључује се у објави.