Свет
Италијански медиј: Петродолар је већ постао ствар прошлости
Састанци кинеског председника Си Ђинпинга са блискоисточним лидерима 2022, пише италијански портал, припремили су терен за кључну промену у једном од најважнијих светских региона, којим су до сада доминирале САД
Пекинг и Каракас су 2019. године поставили темеље за извоз венецуеланске нафте у Кину у замену за јуан, пошто је Венецуела годинама под америчким санкцијама, пише италијански сајт "Синистраинрете", специјализован за области дипломатије и међународне политике.
Само неколико месеци раније, влада Боливије је покренула преговоре са Русијом како би регулисала услове билатералне трговине у рубљама и дигиталној валути петра, коју су створиле венецуеланске власти.
У јануару 2021. кинески министар спољних послова Ванг Ји и његов ирански колега Џавад Зариф потписали су споразум којим се Пекинг обавезује да ће у наредних 25 година уложити 400 милијарди долара у иранску економију, која укључује велике испоруке нафте.
Велики део испорука сирове иранске нафте плаћа се у јуанима, потврдио је ирански министар економије Ехсан Кандузи. Споразум са Ираном планира кинеска улагања у кључне секторе, попут транспорта, кредита, телекомуникација и здравства, као и значајно продубљивање војне сарадње и обавештајних делатности.
"Њујорк тајмс" није пропустио да истакне да би "споразум могао да поткопа напоре САД да одрже Иран у стању међународне изолације и да ојача утицај Кине на Блиском истоку."
Кинеско-иранско свеобухватно стратешко партнерство више није изолована епизода, већ битна компонента "партнерске дипломатије", коју Пекинг развија путем билатералних споразума склопљених са разним земљама Блиског истока и Персијског залива, што је регион у коме су до сада САД имале пресудан утицај.
Значај блискоисточне турнеје кинеског лидера
Како подсећа италијански сајт, у децембру 2022. Си Ђинпинг је посетио неколико блискоисточних земаља у оквиру самита Савета за сарадњу Кине и Залива (ГЦЦ). Кинески лидер је тада изјавио да ће "у наредних три до пет година Кина радити заједно са земљама ГЦЦ-а на стварању нове парадигме вишедимензионалне енергетске сарадње", у оквиру које ће Народна Република Кина наставити да увози велике количине нафте од чланица ГЦЦ-а и обавезаће се на куповину већих количина течног гаса (ЛНГ), а ова платформа предвиђа трговину у јуанима.
Ови састанци кинеског лидера прошли су релативно незапажено, подвлачи итаијански медиј. Али, они су припремили терен за поништење споразума потписаног 14. фебруара 1945, само четири дана након завршетка конференције на Јалти, између председника САД Френклина Рузвелта и саудијског краља Абдулазиза, којим су САД добиле право да експлоатишу саудијске нафтне ресурсе у замену за "војну заштиту Саудијске Арабије".
О томе је писао Вилијам Енгдал: "Рузвелт је живео довољно дуго да обезбеди Рокфелерима непроцењиву предност - ексклузивна права на сву саудијску нафту."
Ова одлука је снажно условила спољну политику САД у наредним деценијама.
Заправо, она је омогућила да САД контролишу светску економију. Нафта је постала основни енергетски ресурс, а америчке енергетске компаније у власништву Рокфелера су ојачале свој положај у послератном поретку.
Свет улази у нову еру глобалног финансијског поретка
У јуну 1974. године, након нафтног шока, Ричард Никсон је од саудијског краља Фејсала тражио промене овог споразума. Арабија је преузела обавезу да нафту продаје искључиво за америчке доларе.
Резултат овог споразума био је повећање међународне тражње за доларима. Други важан ефекат било је усмеравање капитала на тржиште обвезница САД, што је омогућило Федералним резервама да одрже релативно ниске каматне стопе.
Током деценија, зависност САД од саудијске нафте је опадала због нове технологије произодње нафте из шкриљаца. Кина је постала највећи светски увозник нафте и највећи трговински партнер Саудијске Арабије 2021. године, са билатералном трговином која износи више од 81 милијарду долара. Саудијска Арабија је постала највећи кинески снабдевач нафтом, а саудијски извоз у САД се зауставио на 435.000 барела дневно.
Деветог јуна ове године престао је да важи споразум који су пре 50 година поптисали Никсон и Фејзал. Последице ове промене још нису постале очигледне, али ово је дубока промена у глобалној динамици моћи, тврди овај сајт.
Како закључује италијански медиј, глобални финансијски поредак управо улази у нову еру, у којој САД више неће имати доминацију.
