Свет
Нова ера на помолу? Под притиском САД, ЕУ одустаје од концепта слободне трговине
Последњи велики заговорник идеје слободне трговине наишао је на зид у виду америчких субвенција
Европска унија на корак је да одустане од концепта слободне трговине, а ако се то догоди, како пише "Политико", цела глобална економија ће патити.
Иако је ЕУ, како наводи портал, била "последњи велики бранилац слободне трговине уређене правилима", под притисцима Сједињених Америчких Држава и Кине и "игре" екомских интереса и протекционизма, ера "Европе на првом месту" могла би врло скоро да почне.
"Нова асертивна индустријска политика наших конкурената захтева структурални одговор", изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. "Европа ће увек чинити оно што је исправно за Европу".
Глобализација је Бриселу деценијама пружала пословне прилике и послове. Све јаче позиве Париза и Вашингтона за већом стратешком аутономијом или строжим извозним ограничењима либерална Европска комисија је одбацивала док на крају нису ударили у зид у виду америчких субвенција за чисту технологију, као што су електрични аутомобили америчке производње.
Запад је покушао да увуче Пекинг у мултилатерални трговински систем и није успело. Кина је само удвостручила свој државни економски модел. Њихов брз раст и доминација у кључним технолошким областима натерали су и Вашингтон и Брисел да преиспитају своје трговинске стратегије последњих година.
"ЕУ је увек подржавала слободну трговину и то је добра ствар", рекао је прошлог месеца Кристјан Јарван, естонски министар за предузетништво. "Али сада видимо да недемократске силе то покушавају да искористе против нас".
Пошто Запад није успео у покушају да приволи Кину на слободну трговину, САД су се водиле крилатицом "ако не можете да их победите, придружите им се", рекао је Џон Кленси, бивши трговински званичник ЕУ који је постао консултант. "ЕУ, која је увек покушавала да балансира између две стране, сада је у проблему."
Под притиском Француске, Брисел је полако почео да гради свој арсенал трговинског оружја да би се борио против, како наводи бриселски портал, непоштених пракси, Кине и тадашњег председника САД Доналда Трампа и сада планира да се укључи у протекционистичку битку која укључује државне субвенције.
Кључни покретач овога пута није Кина већ амерички Закон о смањењу инфлације (ИРА) који предвиђа 369 милијарди долара вредне субвенције и пореске олакшице за америчка зелена предузећа - али само ако се амерички аутомобили састављају а кључни делови, као што су акумулатори, праве у САД.
Закон је у Бриселу виђен као "шамар" и "промена игре" демократског председника Џозефа Бајдена и бесни политичари ЕУ оптужили су Вашингтон да иде стопама Кине.
ИРА је подстакла најпре Париз а затим и Берлин да раде на новим субвенцијама које би ишле европским произвођачима који користе домаће производе или технологије. То је концепт који је француски председник Емануел Макрон назвао "купуј европско".
Та француско-немачка иницијатива притисла је Комисију. "Комисија је у заиста тешком положају по овом питању", јер се политичка плима у Европи мења, рекао је Дејвид Хениг, стручњак за трговину из истраживачког Европског центра за међународну политичку економију.
У свом говору у Брижу у недељу, Фон дер Лајен је рекла да је време да Брисел преиспита своја правила о државним субвенцијама за европску индустрију. Трговински рат са САД није у интересу ниједне стране усред стварног рата, рекла је она. Али биће потребан снажан одговор на претњу европској производњи коју представља ИРА.
"Постоји ризик да ИРА може да доведе до нелојалне конкуренције, затвори тржишта и фрагментира исте критичне ланце снабдевања које је већ тестирао ковид", рекла је она, "Сви смо чули приче произвођача да размишљају о пресељењу будућих инвестиција из Европе у САД."
Док ради са Вашингтоном у покушају да се позабави "неким од најзабрињавајућих аспеката" закона, ЕУ ће морати да промени сопствена правила како би дозволила више државних субвенција за чисту технологију, рекла је Фон дер Лајен.
То, пише "Политико", неће бити једноставно. Фон дер Лајен је оценила да ће можда бити потребно и додатно финансирање ЕУ, а то ће сигурно изазвати бурну дебату међу 27 земаља чланица о томе одакле ће доћи новац.
Ако ЕУ уђе у глобалну трку за субвенције, то не би само поткопало правилник о глобалној трговини и додатно ослабило Светску трговинску организацију (СТО) већ би послало кључни сигнал другим земљама: заборавите на правила, само пазите на себе.
Шеф СТО Нгози Окоњо-Ивела позвао је Брисел да се не изолује таквим потезима, а ни у самој ЕУ не постоји сагласност око плана Комисије да напусти концепт уређене слободне трговине.
Постоје и јасне линије раскола унутар саме Европске комисије. Комесар за трговину Валдис Домбровскис назвао је трку за субвенције "скупом и неефикасном". Шефица ЕУ за конкуренцију Маргрете Вестагер рекла је прошле недеље да нико не жели рат за субвенције. За ултра-либерална одељења Комисије за трговину и конкуренцију, цела идеја је ноћна мора.
Права борба унутар ЕУ тек је почела, изјавила су два званичника ЕУ. Али кривица не лежи у Бриселу, већ у Вашингтону и Пекингу. "ЕУ није та која је затворила врата глобалном систему слободне трговине", објаснио је један од званичника.
Прошле недеље, Бајден је изразио наду да би компромис могао бити могућ и обећао да ће тражити начине да се напредује а да се не повреде амерички савезници у Европи. Ипак, до сада се нису појавили никакви конкретни детаљи и приватно многи на европској страни остају скептични.
"У одређеном тренутку морате се суочити са реалношћу", рекао је Холгер Хестермајер, стручњак за трговину са Кингс колеџа у Лондону. "Чак и ако браните систем, не можете да живите у илузији да је свет исти као пре."
