Свет
Шта ће Орбан у Кијеву? У потрази за изгубљеним разумом
Одмах након што је Мађарска преузела председавање ЕУ, лидер те земље запутио се у Украјину. Шта му је циљ?
Мађарски премијер Виктор Орбан једини је лидер земље чланице ЕУ који је од почетка специјалне војне операције у Украјини о сукобу лично разговарао са оба Владимира - и Путином, и Зеленским.
Орбан који се с Путином састао на самиту "Појас и пут" у Пекингу, а чији је министар Петар Сијарто најмање пет пута од почетка конфликта путовао у Москву, сада је, само дан након што је Мађарска преузела председавање ЕУ, први пут након дванаест година кренуо пут Украјине и Кијеву понудио свој мировни предлог.
Од Зеленског је затражио да размотри хитни прекид ватре који би убрзао мировне преговоре, што је Украјина одмах и без икаквог разматрања – одбила, на шта је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова истакла да је то показатељ да Кијев не жели мир јер то једноставно није у плану Запада.
Шта је, међутим, био циљ Орбанове изненадне посете Кијеву, и да ли ово знак отопљавања односа између Украјине и Мађарске која је до сада увек била "клин у точковима" Кијева, односно главна препрека и контролни фактор антируској и екстремно проукрајинској политици Европске уније?
Виктор Орбан важио је, наиме, за главног "трола" у блоку и више пута недвосмислено говорио да санкције Москви сматра бескорисним. Кијев је имао све разлоге да га се боји јер је дуже време блокирао испоруку војне помоћи и противио се уласку Украјине у НАТО и ЕУ. Односе двеју влада додатно компликује и питање поштовања људских права закарпатских Мађара. Да ли се нешто након ове посете мења?
Силазак ЕУ са слепог колосека?
"Виктор Орбан својом спољном политиком показује да жели уважавање нове реалности у Европи и свету, мир и окончање сукоба у Украјини и промену досадашње јалове политике ЕУ и НАТО према Русији. Он практично визионарски указује свима да будућност није у сукобима нити у победи на војном плану, као ни у санкцијама и изолацији и поделама на демократије и аутократије, већ у схватању нових трендова у Европи и на глобалном плану, као и у изналажењу путева коегзистенције и мостова за сарадњу и развој. Он не жели да се наставља политика слепог колосека, односно политика без излаза какву ЕУ и НАТО воде", истиче дипломата Живадин Јовановић.
Орбанов одлазак у Кијев је, према речима саговорника РТ Балкан, покушај да утиче на Зеленског и Украјину да прихвате пут дијалога и мира и "договор о окончању пожара који свакодневно односи људске животе". Укратко, реч је о некој врста трежњења Кијева који је озбиљно обузет ратном грозницом.
"Порука је послата на више страна - Бриселу, Вашингтону, ЕУ, НАТО-у, али и Кијеву и Зеленском да схвате да је једини прави и исправан пут тражење решења мирним путем и дијалогом", истиче Јовановић додајући да Мађарска као сусед Украјине односно сукоба, има интерес да преовладају разум, реализам и дијалог.
Да ли ће, међутим, тако бити?
И Јовановић, као и Захарова сумња у самосталност Кијева у одлучивању, и подвлачи да се све своди на то да се кључне одлуке доносе у Вашингтону.
"Из САД нема сигнала да прихватају реалност односно пут преговора. Знамо да је Вашингтон много пута спречавао мирна решења јер је имао корист од сукоба. Тако је пре 30 година спречио усвајање Кутиљеровог плана у Лисабону, када је принудио Изетбеговића да повуче потпис са документа о миру. Исто тако и у Истанбулу, када је 2022. године постигнут договор о прекиду сукоба, Вашингтон је утицао на Кијев да одустане. Добро је што Орбан инсистира на разуму режима у Кијеву, али мислим да је Зеленски само марионета", закључује Јовановић.
Дипломата Зоран Миливојевић указује да је Орбан у Кијеву био у улози председавајућег ЕУ, али је посету искористио да пренесе и став Мађарске.
"Његова посета везана је за преузимање улоге председавајућег ЕУ којој је Украјина најзначајнија тема, тако да је природно да оде у Кијев и да у директној комуникацији са украјинским врхом затвори сва она питања која су релевантна за председавање. Уз то, изнет је и јасан став Мађарске о сукобу мировним предлогом који је Зеленски одбио", објашњава Миливојевић.
Саговорник РТ Балкан, наиме, наводи да је очигледно да, без обзира на то што Мађарска мисли, ЕУ неће одустати од своје досадашње политике према руско-украјинском сукобу. Затраживши прекид ватре и политички дијалог, "тук" удара на "лук" - па и Орбан, дакле потврђује да ни Мађарска не мења свој став.
"ЕУ ће наставити са оштром политиком према руској страни, а о томе да на њиховом спољном плану неће бити промена, говори и сам избор високог представника за спољну политику. Већина у ЕУ дели политику Вашингтона и спроводи оно што Америка диктира - и кад је реч о помоћи Украјини и кад је реч о ангажману на војном и на финансијском плану. У наредном периоду приступ им можда буде и оштрији, јер је антируска политика главна у агенди нове високе представнице Каје Калас", подвлачи Миливојевић.
Мађарска, међутим, како наглашава дипломата, показује да покушава да игра конструктивну улогу и да са позиције председавајуће наметне приступ који је разуман и рационалан - да се сукоб у Украјини решава политички, а не војним, радикалним приступом.
"Орбан је у Кијеву јер му је то у опису посла. Мађарска председава у ЕУ где је Украјина најважније питање. Поготово је битно да он тамо оде, јер су мађарски претходници већ отворили приступне преговоре за Украјину. Пошто је јасно да не постоје нормални услови да се преговори воде, према стандардима и нормама ЕУ, јер Украјина је у ратном стању и немогуће је говорити о постојању правне државе, демократије, људских права у тој земљи, Орбан мора да види како ће водити преговоре који почињу у периоду мађарског председавања. Уз то, он покушава да из посете извуче максимум – шаљући поруку мира", закључује Миливојевић.
