Шта је Паркинсонова болест и да ли амерички председник пати од овог обољења

Да ли амерички председник Џозеф Бајден има Паркинсонову болест? О томе данима уназад пишу водећи амерички медији, након објављивања записника о посетама из којих се води да је стручњак за ово обољење др Кевин Канард најмање осам пута од прошлог јула био у Белој кући. И да се тамо састао и са Бајденовим личним лекаром.

У медијима су се оглашавали и лекари, попут Роба Хауарда, који предаје психијатрију старих на Универзитетском колеџу у Лондону. Он је рекао да је председник Бајден показао многе симптоме који указују на Паркинсонову болест, али се оградио речима да не нуди формалну дијагнозу. Нешто категоричнији је био неурофизиолог и специјалиста за Паркинсонову болест др Том Питс из Њујорка који је за Ен-Би-Си Њуз изјавио да "председник Бајден испољава све симптоме Паркинсонове болести". Говорио је о томе за немачки "Велт" и професор немачког универзитета, неуропатолог Кристоф Клајншниц који сматра да су "код Бајдена приметна два типична симптома Паркинсона – "смрзнуто лице и успорени моторички покрети".

Бела кућа демантовала је да први човек САД пати од ове болести и одбацила предлоге да би он требало да се подвргне додатним медицинским испитивањима, ван оних које спадају у редовне годишње контроле.

О каквом се обољењу, у ствари, ради? 

Спорост, укоченост и дрхтање 

Иако Паркинсонову болест сви повезују са тремором, он јесте кључни, али не и неопходан знак Паркинсонове болести, објашњава за РТ Балкан проф. др Марина Светел са Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, стручњак за Паркинсонову болест.

"Оно што је потребно за дијагнозу болести јесте спорост, као и укоченост. Поменута три симптома, спорост, укоченост и дрхтање су основа за клиничку дијагнозу, а потребно је да постоје барем два како бисмо у њу посумњали. У Паркинсоновој болести ове тегобе по правилу захватају једну половину тела, много чешће руку од ноге, ширећи се потом и на другу половину тела", истиче др Светел.

Она додаје да иако све делује веома једноставно, управо су симптоми и знаци које открије неуролог једина средства за постављање дијагнозе.

"Овог момента не постоје допунске процедуре које са сигурношћу могу да је открију, и што је још важније разликују од других паркинсонизама", наглашава наша саговорница.

Сметње с памћењем после вишегодишњег боловања 

На питање које когнитивне сметње болест најчешће изазива, др Светел каже да пацијенти имају низ такозваних немоторних сметњи.

Лекар који уверава јавност да је Бајден здрав је пријатељ и пословни партнер председничке породице

"У питању су поремећаји спавања, поремећаји контроле притиска и уринарне сметње, а често и психијатријски проблеми. Неки од њих, какви су депресија и напетост тј. анксиозност могу и претходити обољењу. Велике анализе показују да је око 40 одсто оболелих депресивно, на пример.

Сметње са памћењем, уколико се јаве истовремено или убрзо после појаве знакова паркинсонизма по правилу говоре против дијагнозе "обичне" Паркинсонове болести и упућују нас неке комплексније форме обољења, наглашава наша саговорница.

"После вишегодишњег боловања нису искључене и сметње са памћењем, које усложњавају слику болести и услов су за појаву и неких компликација дуготрајне примене лекова које ће се у овој категорији оболелих брже и лакше појавити", додаје др Светел.

Као и поремећаји памћења, тако и ход није нарушен у почетку болести, каже она.

"У узнапредовалим фазама обољења можемо очекивати и тешкоће са ходом па и падове. Појава раних падова такође представља 'црвену заставицу' која ће нас упозорити да не говоримо о Паркинсоновој болести већ о неком од паркинсонизама", додаје др Светел.

Лекар мора да препознаје све 'тајне' болести

Што се тиче успешности лечења Паркинсонове болести данас, наша саговорница напомиње да је контрола моторних симптома у првим годинама лечења веома успешна.

"За откриће леводопе, основног лека за лечење болести добијена је и Нобелова награда. Она и данас чини основни начин за лечење јер надокнађује мањак одређене супстанце у мозгу која пацијентима недостаје. Неки су симптоми отпорнији на лечење, какав је нпр. тремор", каже др Светел.

Она истиче да се низ лекова може се користити и за симптоме који постоје у узнапредовалој фази болести.

"На располагању нам стоји и дубока мождана стимулација са уградњом електрода и циљна једра у мозгу, али и примена лекова алтернативним путевима (давањем под кожу или преко специјалних пумпи који се уграђују у пацијентов цревни тракт). Појава компликација дуготрајног лечења отежава лечење али га не чини немогућим. Лекар мора да препознаје све 'тајне' болести и њеног напредовања како га појава појединих симптома и знакова не би изненађивала. Неуролог мора да их успешно препозна, мисли на њих, спречи када је могуће и лечи", наглашава др Светел.

Она напомиње и да није свака Паркинсонова болест иста.

"Постоје блажи облици који се дуготрајно и успешно лече, постоје, као и у сваком другом обољењу, малигни облици као и мешовите форме. Многи фактори утичу на терапијски одговор, на озбиљност и комплексност клиничке слике. У првим годинама живота са болешћу, уз разумевање да извесна ограничења постоје, пацијенти могу да живе и обављају своје животне и социјалне обавезе", каже др Светел.