Свет

Трка у наоружању на Далеком истоку: Кина развила нови радар, Јапан тестирао хиперсоничну ракету

Интензивирани развој хиперсоничног наоружања на ком раде све војне силе, у први план је истакао изазове са којима ће се сусрести старији системи ПВО при покушају њиховог пресретања
Трка у наоружању на Далеком истоку: Кина развила нови радар, Јапан тестирао хиперсоничну ракетуwww.globallookpress.com © MOD Russia

Најсавременији кинески радар за одбрану од ракетног напада и пробно лансирање хиперсоничне ракете које је извршио Јапан, могу изазвати нову трку у наоружању у источној Азији, што би довело до ескалације напетости у региону, пише "Ејжа тајмс".

Наиме, у кинеским медијима се пре неколико дана појавила вест да су научници са Чингху универзитета конструисали нови радар који може пратити десет ракета које се крећу брзинама од 20 маха са могућим одступањем од 28 цм у процени удаљености и прецизношћу од 99,7 одсто у мерењу њихове брзине.

Ово је постигнуто интеграцијом ласера који омогућава пренос података "брзином светлости" и комплексу обраду микроталасних сигнала, а како се наводи способности новог радара, укључујући домет откривања од 600 км и могућност опремања ракета ПВО и авиона овим системом, потврђене су током симулација на земљи. 

Према писању кинеских медија, употреба нове ласерске технологије и алгоритама, елиминише проблем фантомских слика, односно лажних циљева, који се могу приказати на радарима услед велике брзине хиперсоничних пројектила.

Са друге стране, портал "Нејвал њуз" je пре неколико дана објавио вест да је јапанска Агенција за набавку, технологију и логистику тестирала хиперсонично наоружање - ХВГП (Hyper Velocity Gliding Projectile) - чиме је направљен велики искорак у домену одбрамбених способности ове земље.

У питању је наоружање са посебном врстом хиперсоничне бојеве главе са маневарским способностима, познатој по скраћеници ХГВ (Hypersonic Glide Vehicle), која се лансира уз помоћ стандардних балистичких ракета да би постигле потребну висину, након чега се одваја од ракете носача и користећи сопствене моторе и силу гравитације наставља да лети ка циљу.

Како се наводи, ХГВП је наоружање дизајнирано за "одбрану острва", има домет од 900 км и биће уведено у употребу јапанске војске 2026. године, а убрзани развој ракете резултат је "нарастајућих претњи које долазе из Кине и Северне Кореје". У скорашњем тесту лансирана је верзија "блок 1", а у плану је да се до 2030. године развију и верзије већег домета.

Подсећања ради, развој ове врсте наоружања покренуо је нову "трку у наоружању", а тренутно војске Русије, Кине и Ирана  (и можда Северне Кореје) имају хиперсоничне ракете у оперативној употреби. Истовремено сопствене програме развоја хиперсоничних ракета, поред Јапана, имају САД, Француска, Немачка, Велика Британија, Индија, Аустралија и Јужна Кореја.

Хиперсонично наоружање и заштита од њега

Интензивирани развој хиперсоничног наоружања на ком раде све војне силе, у први план је истакао изазове са којима ће се сусрести старији системи ПВО, који су вероватно недовољно ефикасни из различитих разлога.

Тако су у извештају из децембра 2023. године, Том Карако и Масао Далгрен из Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), истакли да одбрана од хиперсоничног наоружања подразумева изазове у откривању и праћењу циљева, навођењу ракета за пресретање и праћењу рада сензора.

Карако и Далгрен напомињу да је откривање лансирања хиперсоничних ракета тешко због мањег инфрацрвеног одраза, у поређењу са класичним балистичким пројектилима, посебно након "бустер", односно прве фазе лета.

Према њиховој процени, стално праћење хиперсоничних пројектила захтева побољшане сензоре, јер ове ракете могу вршити непредвидљиве маневре и летети на мањим висинама, чиме избегавају откривање од радара на копну.

Стога је обезбеђивање тачних података у реалном времену за ракете система ПВО кључно, а то захтева праћење квалитета података управљања ватром, што подразумева претварање резултата мерења сензора у поуздане процене о положају и путањи пројектила.

Истраживачи са ЦСИС-а додају да фактори као што су видно поље сензора, резолуција, осетљивост и број сателита морају бити избалансирани како би се створила успешан систем сензора за праћење хиперсоничних пројектила.

Осим ниске трајекторије и маневрисања, још једна отежавајућа околност код хиперсоничног наоружања је што током кретања око себе стварају такозвани "плазма омотач", који упија радарске таласе и чини их "невдљивим" за непријатељске радаре или ствара горепоменуте фантомске, односно лажне циљеве.

image