Галијум и германијум: Кина узвраћа ударац Западу

Кинеске контроле извоза кључних материјала потребних за производњу полупроводника погађају ланце снабдевања и изазивају страх да Запад неће имати од чега да прави напредне чипове и војни оптички хардвер.

Кинеска ограничења испорука германијума и галијума (који се користе за производњу полупроводника и компоненти војне и комуникационе опреме) довела су до скоро двоструког повећања цена минерала у Европи током прошле године.

Кина је прошле године увела ограничења као одговор на америчку "контролу" продаје напредних чипова и опреме за производњу истих Пекингу.

Ограничења и накнадна контрола извоза само су нагласили доминацију Пекинга у глобалном снабдевању десетинама кључних ресурса, пише "Фајненшел тајмс" (ФТ).

Земља производи 98 одсто светске понуде галијума и 60 одсто германијума, према Геолошком заводу САД.

"Ситуација са Кином је критична. Зависни смо од њих", рекла је за ФТ особа која ради у великом потрошачу полупроводничких материјала. "Ако Кина смањи извоз галијума као што је то учинила у првој половини године, онда ће наше резерве бити потрошене и доћи ће до несташице."

Шта нови потез Кине у рату микрочиповима значи за свет?

Аналитичари кажу да је контрола јасно показала да је влада председника Си Ђинпинга спремна да циља западне економске интересе како би одговорила на западна ограничења приступа најсавременијим чиповима и другим напредним технологијама.

Ова два материјала су неопходна за производњу напредних микропроцесора, производа од оптичких влакана и наочара за ноћно осматрање, тако да би смањени извоз могао озбиљно да поремети производњу такве робе.

Пекинг: Ретки метали припадају држави; Запад у паници

Пекинг је такође овог месеца најавио ограничења извоза антимона, минерала који се користи у муницији за пробијање оклопа, наочарима за ноћно осматрање и прецизној оптици. Мера је уследила након што је Кина увела контролу извоза графита и технологија које се користе у екстракцији и сепарацији ретких земаља.

Цене германијума су порасле за 52 одсто од почетка јуна на 2.280 долара по килограму у Кини, према провајдеру података "Аргус".

Кори Комбс, помоћник директора консултантске куће "Тривијум Чајна" са седиштем у Пекингу, каже да је главна мотивација Пекинга да "пошаље сигнал" да би могао да узврати на притисак САД на кинеске компаније и виталне индустрије.