Економија
Украјина обара и цену српске пшенице: Хоће ли домаћи ратари одустати од производње
Украјина је објавила коначне детаље новог плана минималних извозних цена за кључне пошиљке житарица и уљарица, а трговци сматрају да би ова одлука могла да доведе до нових потреса на тржишту
Поред суше, високих трошкова производње и ниске откупне цене, српски ратари би ускоро могли да се суоче са још једним проблемом – ценом украјинске пшенице, која ће, како стоје ствари, бити још нижа. Украјина је објавила коначне детаље новог плана минималних извозних цена за кључне пошиљке житарица и уљарица. Трговци житарицама сагласни су у ставу да би ова одлука могла да доведе до нових потреса на тржишту.
Бојан Шуљманац, представник Асоцијације пољопривредника Србије, за "Бизнис.рс" каже да је цена пшенице већ изузетно ниска.
"Баш данас сам возио пшеницу, цена је 20 динара! Уколико дође до снижавања цене украјинске пшенице, код нас ће бити јако лоше. Цене су никакве", каже Шуљманац.
Он сматра да је врло могуће да ратари у случају великог пада цене пшенице одустану од гајења ове културе.
"Смањићемо производњу, сви ће смањити површине, али проблем је што не знамо шта бисмо друго посејали – не можемо ни кукуруз, ни соју, исти је проблем и са тим културама. Ова година је и иначе јако лоша, што због временских услова, што због услова за гајење, цене откупа су лоше. Мора мало и држава да заштити своје произвођаче, да подигне субвенције, направи неки систем – ако уопште сматра да јој систем треба", каже Шуљманац.
Говорећи о тренутном проблему ратара, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић истакао је недавно да је за субвенције по хектару поднето више од 316.000 захтева, а да је број нерешених захтева 6.790, што значи да је проценат реализације готово 98 процената. Када је реч о рефакцијама за гориво, реализовано је скоро 94 одсто захтева, као и 99 одсто захтева по питању кредита за регистрована пољопривредна газдинства.
Он је са произвођачима говорио и о откупу и исплати меркантилне пшенице рода 2024. године од стране Републичке дирекције за робне резерве.
Министар је тада нагласио да је Републичка дирекција за робне резерве предложила измену закључка Владе Србије о куповини меркантилне пшенице рода 2024. године, на основу које ће бити предвиђено да се откуп изврши пропорционално на основу пријављених количина на наведеној берзи, рачунато до 30.000 тона пшенице, како би сва пољопривредна газдинства која су се пријавила закључила уговор о купопродаји. Ове измене биће сутра на дневном реду седнице Владе Србије.
О ситуацији на тржишту говори и податак да су током прошле недеље на Продуктној берзи цене свих примарних пољопривредних производа имале негативан ценовни тренд. Укупно је, током претходне недеље, прометовано 4.120 тона робе финансијске вредности 97.432.500 динара. Највише је трговано управо пшеницом, а средином седмице дошло је до повећања понуде ове житарице у односу на претходни период, али је крај недеље поново донео смањење активности на тржишту.
Закључење берзанских уговора често је ометала разлика у паритетима нуђене и тражене робе, наводи се у недељном извештају.
Хлебним зрном трговало се у ценовном распону од 20 до 20,5 динара по килограму без ПДВ-а, у зависности од параметара квалитета и паритета. Пондер цена износила је 20,28 динара по килограму без ПДВ-а (22,30 динара по килограму са ПДВ-ом), те је цена била нижа за 2,01 одсто у односу на прошлонедељну.
Пшеница је ове седмице чинила 80 одсто укупног обима промета и била је најтргованија пољопривредна култура.
