"Доктор Пропаст": Долази време у коме ће се уместо људи фаворизовати машине

Бивши економски саветник Била Клинтона Нуријел Рубини, који је предвидео финансијску кризу из 2008. године после чега је добио надимак "доктор Пропаст", али мисли да му више пристаје "доктор Реалиста" упозорава да је пред глобалном економијом тренутно десет "мегапретњи" међу којима су растући дуг, демографска темпирана бомба, крај глобализације и претња вештачком интелигенцијом.

"Ове претње се данас материјализују. Желим да ставим до знања људима да ћемо, ако се њима не позабавимо, уништити нашу економију и уништићемо човечанство", упозорава "доктор Пропаст" за "Телеграф".

Инфлација

Највећа међу претњама данас је растућа инфлација. Са 11,1 одсто у Великој Британији, 11,3 одсто у Немачкој и 12,5 одсто у Италији, раст цена је највећи у посљедњих 40 година.

Велика Британија, каже он, пати од "најгоре стагфлације од свих напредних економија" и рецесија је загарантована.

Он сматра да та земља иде ка читавој једној изгубљеној деценији раста, а како додаје, иако централне банке можда имају алате за смањење инфлације, због високог нивоа дугова оне ће бити немоћне да повећају каматне стопе, а да не изазову финансијску кризу .

"Централне банке немају кредибилитет када кажу да ће се борити против инфлације по сваку цену. Ако желите да подигнете каматне стопе довољно да се инфлација врати на два одсто, морате да изазовете рецесију. Бесмислица је ова данашња мантра да ће рецесија бити 'плитка' и краткорочна, односно 'ванила рецесија'".

"Доктор Пропаст": Трећи светски рат је већ почео

Рубини каже да је задуживање током пандемије порасло јер су владе за време изолације масовно субвенционисале плате. Глобални ниво дуга тренутно износи 290 милијарди долара, а повећање каматних стопа могло би да изазове, како тврде из Института за међународне финансије, "опасно повећање трошкова сервисирања дуга".

"У систему је толико приватног и јавног дуга да ако повећате каматне стопе да бисте се борили против инфлације, то не само да изазива рецесију, већ изазива и финансијски крах", истиче "доктор Пропаст".

Централне банке ће, каже он, зато морати да прихвате већу инфлацију.

"Ако нисте вољни да повећате порезе или смањите потрошњу да бисте смањили дуг и дефицит, пут најмањег отпора је неочекивана инфлација, зато што она смањује стварну вредност дуга са фиксном каматом", поручује Рубини и додаје да тај "порез на инфлацију", уз смањење британског дуга доноси и трајно веће поскупљење.

Стручњак верује да ће се стопе инфлације у догледној будућности наћи на око пет одсто.

Технолошка незапосленост

Једно од његових апокалиптичнијих предвиђања је и да је на путу нови талас "технолошке незапослености". Долази, тврди он, време у коме ће компаније фаворизовати машине уместо људи, а уместо рада - капитал.

Најсјајнији и најбољи ће и даље успевати, али ће већина заостати.

Решавање масовне незапослености захтеваће радикална решења, а Рубини сматра да готовинска давања нису добар одговор на то.

"Универзални основни доходак који обезбеђује редовну, загарантовану исплату грађанима, често се рекламира као сребрни метак. То можда јесте решење, али свако људско биће жели достојанство, да буде продуктиван члан друштва. А ако нисте продуктивни члан друштва, а живите и преживљавате од социјалне помоћи, на крају зарђате", каже "др Пропаст".

Он се осврће и на то што у САД постоји "читава класа људи" који су сиромашни, неспособни, без посла, безнадежни, беспомоћни и очајни.

"И шта они раде? Играју видео игрице, живе у виртуелној стварности. Два милиона њих у САД зависно је од опоида, а пет одсто њих умре сваке године. Немају пријатеље, живе на мрежи. Зову их инцелима јер су у недобровољном целибату. И љути су на жене. И тако ови људи се неће репродуковати, и на крају ће нестати. Дакле, свет са универзалним основним дохотком заправо представља прилично дистопијску будућност, заправо је веома мрачан", тврди Рубини.

Има ли разлога за оптимизам?

Рубини указује на последње поглавље своје књиге "Мегапретње". То је само шест и по страница у књизи од 300, где он износи визију за "утопичнију будућност".

У овој будућности, САД и Кина се слажу, креатори политике почињу да се фокусирају на климатске промене, роботи се користе за добро и креатори политике покрену већи раст.

Сналажљиви људи решавају велике проблеме, али решења ће захтевати скоро чудесну стопу годишњег раста од пет до шест процената, што није виђено у Великој Британији од 1980-их.

Рубини зато каже да прихватање неизбежног значи прихватање чињенице да ће чак и у овој новој утопији бити победника и губитника.

Људи ће, тврди он, радити послове које не желе да раде, моћ ће остати концентрисана међу неколико великих технолошких фирми и планета ће бити трајно трансформисана климатским променама.