"Волстрит џорнал": Европска економија избегла непосредни шок, али је чека дуга, тешка борба

Европска економија успеће да избегне озбиљан и непосредни шок ког се регион плашио усред енергетске кризе која је резултат западних санкција Русији, али средњорочне проблеме региона биће теже решити и Европу чека тешка борба да задржи своје индустријско језгро, оцењује "Волстрит џорнал".

Сукоб у Украјини и његове економске последице уздрмале су европски извозно оријентисан пословни модел.

Растуће цене енергената угрожавају индустрије у срцу производног система континента, као што су хемијска и металуршка. Предузећа широм Европе смањују производњу и почињу да преусмеравају инвестиције у иностранство, укључујући и Сједињене Државе, које стотинама милијарди долара субвенција маме стране компаније.

Упркос шоковима сукоба и инфлације, европска економија је показала изненађујућу отпорност. Бруто домаћи производ у еврозони порастао је за 1,7 одсто у прва три квартала ове године, у поређењу са растом од само 0,2 одсто забележеним у САД у истом периоду. То је делимично последица опоравка туристичког сектора у јужној Европи ове године, захваљујући повратку америчких туриста после пандемије.

Недавно истраживање финансијске компаније "Ес енд Пи глобал" забележило је пад активности у последња три месеца године, али је пад у децембру био најмањи. Анкета немачких предузећа такође је указала на опоравак поверења како се година ближи крају, као и испитивање потрошача еврозоне.

"Можемо да дочекамо нову годину са знатно мање песимизма", рекао је Гвидо Балди, економиста немачког Института за економска истраживања у Берлину.

Последице специјалне војне операције преобликовале су односе Европе са њеним највећим трговинским партнерима, САД и Кином, наводи лист.

Америчка економија тренутно расте солидно, по стопи од око три одсто на годишњем нивоу, показују подаци Федералне банке резерви Атланте. Америчка предузећа "гладна" су напредне инжењерске робе и машина произведених у Европи будући да земља гради читаве нове енергетске мреже.

У међувремену, постпандемијско отварање Кине и продубљивање веза са Русијом охрабрују неке европске компаније да траже алтернативна тржишта и изворе снабдевања, наводи лист.

Извоз робе Европске уније у САД порастао је за скоро 30 одсто у првих девет месеци ове године, у поређењу са само три одсто раста извоза у Кину, показују подаци статистичке агенције ЕУ. То је помогло САД да надмаше Кину као највећег трговинског партнера блока када је реч о робном извозу. САД су такође све важнији добављач сировина за Европу, посебно течног природног гаса.

Економија еврозоне ће ове зиме вероватно ући у рецесију, али ће порасти за 0,5 одсто 2023. године, сматрају економисти инвестиционе компаније "Џеј Пи Морган". Очекује се да ће америчка привреда континуирано расти до трећег квартала наредне године, и то за један одсто за 2023. у целини, вођена потрошњом домаћинстава и пословним инвестицијама. Кинеска економија ће вероватно порасти за 4,3 одсто следеће године.

Релативна отпорност Европе на историјску енергетску кризу делимично је резултат "великодушности" влада Земље у еврозони издвојиле су око 600 милијарди евра да помогну домаћинствима са њиховим рачунима за енергију, наводи "Бројгел", истраживачки институт са седиштем у Бриселу. Државна потрошња помаже расту у еврозони ове године, али не и у САД, поручили су из "Џеј Пи Моргана".

Међутим, државна помоћ ће пружити само привремено олакшање. Све већи трошкови задуживања врше притисак на високо задужене европске владе, као што је италијанска, да смање дефиците, а очекује се да ће утицати и на пословну потрошњу и инвестиције. Инфлација у еврозони, која је износила 10,1 одсто у новембру, нарушава куповну моћ радника, чије плате расту за мање од три одсто у односу на прошлу годину, наводе из статистичке агенције ЕУ.

Очекује се да ће цене природног гаса у Европи остати отприлике седам пута више него у САД до почетка 2024. и два или три пута више до краја деценије, према проценама Немачког савета економских експерата.

Европска централна банка је овог месеца сигнализирала да ће наставити да повећава своју кључну каматну стопу, која је тренутно постављена на два одсто, још неколико месеци како би се изборила са инфлацијом за коју се очекује да ће бити упорнија у Европи него у САД.

За европску индустрију све зависи од тога како ће се цене енергената развијати у наредних неколико месеци, кажу пословни руководиоци. Мала предузећа у неким секторима се већ муче са високим ценама енергената, док ће многа већа предузећа ускоро осетити последице будући да су до сада била изолована дугорочним уговорима, кажу трговци.

У Немачкој, скоро једна од четири хемијске компаније преселила је неку производњу у иностранство или планира да то учини, док је 40 одсто смањило производњу или то планира, наводе из немачког Удружења хемијске индустрије, сектора који запошљава око пола милиона људи у највећој европској привреди.

Та дислокација у хемијскком сектору почиње да ограничава цео немачки индустријски ланац снабдевања, пошто залихе кључних производа нестају, укључујући пигменте, угљеник и стаклена влакна, хлороводоничну киселину, каустичну соду, органска једињења силикона и гвожђе хлорид.

Широм Немачке, фабрике које користе много енергената смањиле су производњу за око 13 одсто у октобру у поређењу са истим месецом годину дана раније, иако је укупна немачка индустријска производња остала непромењена у односу на претходну годину.

"Постоји много недостатака (у пословању) у Немачкој", рекао је Торалф Хаг, извршни директор "Воит групе", компаније за машинско инжењерство са седиштем у јужној Немачкој са скоро 5 милијарди евра годишњег прихода. Поред високих трошкова енергената, Хаг је навео и високе порезе, нове прописе око ланаца снабдевања као и недовољну подршку за истраживање и развој.

Компанија сада планира да трећину својих будућих инвестиција направи у САД, које су извор око 20-25 одсто њихових прихода, рекао је Хаг. Кина је такође важно тржиште, али "Воит" очекује већи раст продаје у САД, југоисточној Азији и Африци, рекао је он.

Широм ЕУ, директне стране инвестиције су се смањиле за око две трећине између 2019. и 2021. године, док су укупне глобалне инвестиције порасле за 11 одсто током тог периода, показују подаци ЕУ.

"Видимо много доказа да предузећа користе капацитете које имају у другим деловима света и разматрају реинвестирање" у иностранству, а не у Европи, рекао је Фредрик Персон, председник Конфедерације европског бизниса, трговинске групе са седиштем у Бриселу која представља компаније широм континента.

"САД су енергетски независне, то је нешто што мислим да компаније стављају у једначину", рекао је Персон.