"Фигаро" о ефекту западних санкција: Русија наставила да тргује и у ЕУ и на новим тржиштима
Западне санкције Русији, које су Европска унија и Сједињене Америчке Државе увеле како би пресекле све везе Москве са глобалним финансијским тржиштем, десет месеци касније изгледају као да су промашиле свој циљ.
Русија је наставила, иако у мањем обиму, са трансакцијама са земљама ЕУ и ојачала трговинске и економске везе са државама које се нису придружиле западним санкцијама, констатује се у чланку француског "Фигароа".
Као симбол трговинског биланса Русије издвојена је Москва чији је биланс у марту, након почетка војне операције у Украјини био у плусу 36,6 милијарди долара, да би се затим стабилизовао на ниво с краја прошле године.
Западне земље нису се у потпуности одрекле руских сировина, па је у октобру готово половина руског извоза ових добара била усмерена на земље ЕУ. Ако се урачунају испоруке гаса, нафте и угља, земље ЕУ су од марта до октобра платиле Русији за њене сировине укупно 106 милијарди долара.
Упоредо с тим, значајно је порастао извоз Русије у Кину, Турску и нарочито Индију. У новембру, Москва је постала главни добављач нафте за Индију, а куповина угљоводника порасла је пет пута.
Стручњаци на које се позива француски "Фигаро" сматрају да се овај тренд неће још дуго наставити јер глобална економија успорава, док су ЕУ и САД увеле ограничење цене руске нафте и гаса.
Што се тиче осталих добара, извоз са Западом значајно је опао: за 62 одсто са ЕУ, 72 одсто када је у питању извоз у САД и 99 одсто у случају Велике Британије. Али, зато Кина и Индија купују много више од Русије, као и Турска, чланица НАТО која није увела санкције Кремљу.
Сличан тренд "прегруписавања економије" видљив је и када је реч о руском увозу. На почетку су постојали проблеми са увозом због увођења санкција, дошло је и до пада рубље, али се онда руски увоз вратио на ниво пре фебруара, а Кина је заменила Европу као главни добављач.
У чланку се закључује да западне санкције "добро функционишу" само у једној области – високих технологија. Прекинуте су испоруке полупроводника кључних за информационе технологије, а оне који се увозе из Кине аутор сматра мање продуктивним и на основу тога закључује да санкције нису "толико бескорисне".