Бивши главни економиста ММФ-а: Глобални финансијски систем чека стресна година

Чињеница да свет није доживео системску финансијску кризу 2022. је мало чудо, с обзиром на пораст инфлације и каматних стопа и огромне геополитичке ризике, оцењује Кенет Рогоф, професор економије и јавне политике на Универзитету Харвард и главни економиста Међународног монетарног фонда од 2001. до 2003.

Међутим, с обзиром на то да су јавни и приватни дуг порасли на рекордне нивое током сада већ прошле ере ултраниских каматних стопа и високог ризика од рецесије, глобални финансијски систем се суочава са огромним тестом стреса, а кризу у развијеним економијама – на пример, у Јапану или Италији – било би тешко обуздати, упозорава Рогоф у тексту за "Проџект синдикејт".

Строжа регулатива јесте смањила ризике за кључне банкарске секторе, али то је само довело до тога да се ризици пребаце на друга места у финансијском систему.

Растуће каматне стопе, на пример, извршиле су огроман притисак на приватне компаније које су се задуживале да би откупиле имовину. Сада, са становима и комерцијалним некретнинама на врхунцу оштрог, трајног пада, неке од тих фирми ће највероватније пропасти.

У том случају, кључне банке које су обезбедиле велики део средстава за куповину некретнина приватног капитала могле би да се нађу у шкрипцу.

Ако каматне стопе остану тврдоглаво високе чак и током рецесије што је, наводи Рогоф, "изразита могућност када изађемо из ере ултраниских стопа", распрострањена кашњења у плаћању могла би додатно да отежају ситуацију.

Недавне финансијске муке Уједињеног Краљевства показују на разне врсте непознаница које би могле да искрсну како се глобалне каматне стопе повећавају. Иако је бивша премијерка Лиз Трас преузела сву кривицу за распад тржишта обвезница и пензионог система у земљи, испоставило се да су главни кривци менаџери пензионих фондова који су се, у суштини, кладили да дугорочне каматне стопе неће расти пребрзо, наводи некадашњи главни економиста ММФ-а.

Јапан, где је централна банка деценијама држала каматне стопе на нули или у минусу, могао би бити најугроженија земља на свету.

Веће камате би одмах извршиле притисак на јапанску владу, јер дуг земље износи 260 одсто БДП-а. Повећање каматне стопе од два одсто било би изводљиво у окружењу високог раста, али изгледи за раст Јапана ће се највероватније смањити како дугорочне реалне каматне стопе наставе да расту.

Право питање је да ли постоје скривене рањивости у финансијском сектору које би се могле открити ако инфлација настави да расте, а стварне каматне стопе Јапана порасту на ниво у САД. То је била норма током већине протекле три деценије, иако су инфлациона очекивања Јапана тренутно много нижа него у САД.

Добра вест је да су након скоро три деценије ултраниских каматних стопа, јапанска очекивања инфлације близу нуле добро укорењена, иако ће се то вероватно променити, ако се данашњи инфлаторни притисци покажу дуготрајним.

Лоша вест је да би постојаност ових услова лако могла да наведе неке инвеститоре да поверују да стопе никада неће порасти, или бар не много. То значи да би опкладе на релативно ниске каматне стопе могле да расту у Јапану, као што су раније биле у Великој Британији. У овом сценарију, даље монетарно пооштравање могло би да "разнесе" ствари, стварајући нестабилност и повећавајући владине буџетске проблеме, наводи Рогоф.

Италија је још један пример латентног ризика. На много начина, ултраниске каматне стопе биле су лепак који држи еврозону на окупу.

Отворене гаранције за италијански дуг, у складу са обећањем бившег председника Европске централне банке Марија Драгија из 2012. да ће учинити "шта год је потребно", биле су јефтине када је Немачка могла да се задужује по нултим или негативним стопама. Али овогодишња брза повећања каматних стопа променила су ту рачуницу.

Данас немачка економија више личи на ране 2000-те, када су је неки називали "болесником Европе". И док је Европа релативно нова у погледу ултраниских стопа, морамо бити забринути да би трајни талас монетарног пооштравања могао, као и у случају Јапана, да открије огромне џепове рањивости, наводи економиста.

Ако дође до глобалне рецесије без финансијске кризе, постоје пристојне шансе да ће предстојећи економски пад бити блажи од очекиваног. У окружењу негативног раста, високе инфлације и раста реалних каматних стопа, то би био веома срећан исход, закључио је Рогоф у тексту о финансијским изгледима за 2023.