Србија се окреће нуклеарној енергији: Да ли Москва може да буде савезник Београда на још једном пољу

Изградња нуклеарне електране могла би бити једини спас за Србију у будућности, када је у питању снабдевање електричном енергијом, а кључно питање је чију технологију ћемо применити и ко би могао бити потенцијални партнер у том послу. Генерални директор Државне корпорације за атомску енергију Алексеј Лихачов је данас, након састанка са председником Александром Вучићем и министарком енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић, изјавио да је "Росатом" спреман да понуди Србији пројекат нуклеарне електране, било на бази руске технологије или као део међународног конзорцијума. 

Лихачов и Вучић су разговарали о проширењу сарадње у области нуклеарне енергије, ангажовању српских компанија у међународним пројектима "Росатома" и обучавању српских студената у нуклеарним областима на руским универзитетима. Из руске компаније су саопштили да нуклеарна енергија за Србију представља могућност да обезбеди енергетски суверенитет и безбедност за деценије које долазе.

Сијарто: Русија је глобални лидер у нуклеарној технологији

Др Предраг Шкобаљ, помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча" каже за РТ Балкан да је "Росатом" највећа светска компанија у области нуклеарне енергије и да има 51 одсто укупних инвестиција у свету, али и да гради највећи број нуклеарних електрана ван територије земље. Он указује да озбиљан историјат има и амерички "Вестингхаус", иако у последње време не гради, а да су на трећем месту Кинези, али да они реализују велики број пројеката нуклеарних реактора унутар своје територије, тако да немају међународно искуство. Додаје и да Французи слабо граде у иностранству, али напомиње да имају активних 66 нуклеарних реактора и да из њих добијају чак 80 одсто електричне енергије. 

"Генерално, Србија треба да учи од свих у свету, а о питању технологије је рано да се говори. Потребно је проћи све припремне фазе и да скупимо научну и стручну јавност и да видимо којим би путем требало да идемо. То је државно питање и мора се донети као стратешка одлука на нивоу земље, јер не утиче само на енергетски развој. Укидањем мораторијума још нисмо донели одлуку да улазимо у нуклеарни програм и то мора свима да буде јасно. Ово су тек почетни кораци, где морају нове одлуке да се донесу. Прво што морамо да урадимо је да образујемо нове кадрове, а највише ћемо учити од оних од којих узмемо технологију. Ко ће то бити, то је ствар Владе Републике Србије, али тренутно је рано да се о томе говори", сматра Шкобаљ.

Он истиче да питање реализације овог пројекта не зависи од научника, већ да је енергетика заправо политика. На то је указао и Алексеј Лихачов током посете Београду. Он је истакао да је "Росатом" у потпуности спреман за могуће увођење санкција ЕУ против руске нуклеарне индустрије, али је указао да би сама ограничења могла да имају негативне последице по ЕУ, како по европску економију, тако и по безбедност.

Лихачов је истакао три разлога која иду у прилог избору руске технологије и додао да "Росатом" има најкомплекснију понуду, као и да може самостално да обави 99 до 100 одсто послова на пројекту изградње нуклеарке.

"У источној Европи је совјетска атомска индустрија одавно 'бацила сидро' и овде се развијају руске технологије, а сада долазимо до нове савремене етапе. Упечатљив пример за то је Мађарска, која развија управо руску технологију и у томе је гаранција енергетског суверенитета и енергетске независности", навео је Лихачов.

Друга тачка је што је, како истиче, "Росатом" спреман за максималну међународну сарадњу, чак и са пет или шест земаља. Он је рекао да у Србији постоји могућност за развој руског пројекта, али и за развој пројекта који "интегрише најбоље међународне праксе". Он је истакао да је можда и најважнији разлог на страни руске технологије то што вероватно само Русија и 'Росатом' имају искуство не само са сопственом изградњом електране, већ и искуство стварања огранака са припремом кадрова ван Русије и сарадњу са локалном индустријом.

Лихачов је указао да је "Росатом" једина компанија на свету у којој су сконцентрисане вештине у целој нуклеарној сфери – од рударења уранијума до изградње објеката, реактора и турбина и експлоатације, али и научна истраживања и образовање стручњака. Он је указао да су научницима и компанијама из Србије отворена врата да учествују у пројектима у Русији, али и на пројектима "Росатома" на великим блоковима, али и на малим електранама у трећим државама, јер су свуда потребни стручни и вредни људи.

Лихачов: "Росатом" одавно сарађује са Француском, од ЕУ зависи даљи развој односа

Од три кључне препреке, које нашу земљу деле од употребе нуклеарне енергије, једну смо прешли, с обзиром на то да је, после 35 година, 2024. изменама Закона о енергетици Србија укинула мораторијум на изградњу нуклеарки. Остале су још две баријере – недостатак знања и кадрова у овој области и проблем финансирања, јер стручњаци процењују да је за изградњу традиционалног нуклеарног погона потребно око 15 милијарди евра.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је после састанка са директором "Росатома" изјавила да Србија планира изградњу додатних капацитета за производњу електричне енергије, као и да је потребан нови стабилан извор базне енергије, због привредног раста, нових технологија, вештачке интелигенције и декарбонизације енергетског сектора.

Истакла је да наша земља има усвојена стратешка документа која препознају нуклеарну енергију као опцију после 2040. године, као и да би Влада Србије требало до краја месеца да одобри и формирање Националне организације за спровођење нуклеарног програма (НЕПИО).

Она је истакла да би "Росатом" као један од светских лидера, који већ 80 година гради нуклеарне електране и развија нуклеарне програме у земљама широм света, од којих неке имају искуства, а неке по први пут развијају нуклеарни програм, могао да буде драгоцен партнер за размену знања и подршку у припремној фази за развој нуклеарног програма.