Економија
Новa платна шема: Која је разлика између СЕПА система и СВИФТ-а и шта доноси грађанима
У Народној банци Србије кажу да ће за компаније у Србији то значити једноставније плаћање добављачима и брже примање новца од клијената из свих 40 земаља које су у оквиру СЕПА, што ће истовремено допринети смањењу трошкова пословања
Плаћање у оквиру СЕПА система, које је почело јуче требало би да омогући да се новац, између Србије и иностранства преноси у року од једног радног дана. Овај поступак је иначе преко система СВИФТ до сада трајао неколико дана, због учешћа више посредничких банака у извршењу трансакције.
У Народној банци Србије кажу да ће за компаније у Србији то значити једноставније плаћање добављачима и брже примање новца од клијената из свих 40 земаља које су у оквиру СЕПА, што ће истовремено допринети смањењу трошкова пословања, док за грађане значи брже и повољније слање и примање новца, укључујући уплате члановима породице у иностранству или дознаке из других држава.
Економиста Иван Арнаутовић објашњава да се, за разлику од СВИФТ-а, који се користи и за друге валуте, СЕПА односи само на плаћања у еврима.
"Код СВИФТ-а постоји посредничка банка, а код СЕПА је нема. Директно се пребацује новац између две банке, а плаћање је у једном дану, најкасније сутрадан, док код СВИФТ-а може да буде и до пет дана. Тако да овај систем омогућава лакши и повољнији трансфер новца. Све се своди на ибан, односно на један податак, као текући рачун. Сваки човек има посебан број, тако да је то довољно, да може да се одради трансакција истог дана или сутрадан", каже Арнаутовић за РТ Балкан.
Док СВИФТ омогућава међународна плаћања у практично свим државама света, СЕПА омогућава плаћања само унутар СЕПА зоне.
Међу државама чланицама СЕПА система је свих 27 чланица Европске уније, земље Европског економског простора Исланд, Норвешка и Лихтенштајн, Швајцарска, Велика Британија, као и Андора, Монако, Сан Марино, Ватикан, Албанија, Црна Гора, Молдавија, Северна Македонија и Србија. У Србији је 18 пословних банака прихватило да уђе у овај систем.
Генерална секретарка Удружења банака Србије Марина Пападакис je изјавила да је банкарски сектор спреман и да је СЕПА много једноставнији начин пријема и плаћања ка иностранству и ка европском платном подручју, као и да је економичнији.
"Накнаде у оквиру СЕПА платне шеме су далеко ниже него накнаде у оквиру СВИФТ система. И такође, брже су. У току истог дана или наредног дана, зависно од времена када је налог за плаћање дат, налог се извршава", нагласила је Марина Пападакис.
До појаве СВИФТ-а, свет је користио обичан телекс за трансакције или друге видове комуникације. Преко ове формално белгијске мреже за финансијске трансакције, а под снажним утицајем САД, свакодневно пролазе милијарде долара вредне трансакције између банака широм света.
Међутим, са окончањем Хладног рата СВИФТ је све мање деловао као техничка платформа. Све више је постајао инструмент геополитичких притисака САД на друге земље, притом врло агресиван. Управо због тога, све већи број држава и регионалних блокова почео је да развија алтернативне системе плаћања.
Искључења Ирана и потом Русије из система показало је да приступ глобалним финансијским токовима више није питање техничке, односно данас технолошке компатибилности, већ геополитичке подобности. То је многим долазећим економијама послужило као јасно упозорење.
БРИКС иде ка заједничком платном систему
Иначе, и земље БРИКС-а разматрају оснивање сопствене платформе за плаћање. Нови систем, који Русија назива "БРИКС мост", требало би да омогући земљама да спроводе прекогранична поравнања користећи дигиталне платформе којима управљају њихове централне банке.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је раније изјавио да је свима постало јасно да се свако може суочити са санкцијама САД и Запада и да би БРИКС платни систем омогућио "економске операције без зависности од оних који су одлучили да долар и евро употребе као оружје".
Централна банка Индије предложила је почетком године да земље организације БРИКС повежу своје дигиталне валуте како би се олакшала прекогранична трговина и плаћања у туризму, што би могло да смањи ослањање на амерички долар.
Уколико ова иницијатива буде усвојена, то ће бити први формални предлог за међусобно повезивање дигиталних валута чланица блока.
Функционалан платни систем БРИКС-а не би одмах окончао глобалну улогу долара, али би дугорочно могао да ограничи моћ фискалних санкција САД и њихових европских савезника.
Остаје да се види да ли ће и у ком облику БРИКС плаћање бити имплементирано, али са планираним повезивањем дигиталних валута централних банака, пројекат први пут добија конкретан институционални облик.
НБС: Нижи трошкови и бржа услуга
Из НБС наводе да ће и у наредном периоду наставити да унапређују платни систем и да подржавају иницијативе које доприносе већој ефикасности, сигурности и доступности финансијских услуга за све наше грађане и привреду.
"Банкарски сектор у Србији је од данас у потпуности оперативан за извршавање плаћања и наплата са иностранством путем СЕПА кредит трансфер платне шеме, чиме се Србија у потпуности интегрише у јединствено тржиште за плаћање у еврима (СЕПА). Овај корак представља важну прекретницу у процесу финансијске интеграције Србије у савремене европске токове и додатно приближава домаћи платни систем најмодернијим стандардима Европске уније у овој области, саопштили су из НБС.
Они напомињу да чланство у СЕПА омогућава да и пошиљалац и прималац новца имају мање трошкове и брже извршење трансакција, што је посебно значајно за дознаке грађана и свакодневно пословање компанија с партнерима у Европи.
Висину тих накнада одређује свака банка појединачно, у складу с важећим законодавством конкретне земље и својом тарифом услуга. Из НБС појашњавају и да ни грађани ни привреда неће имати додатне обавезе, нити ће бити потребно било какво посебно подешавање.
"Увођењем СЕПА плаћања, корисницима у Србији биће омогућене бројне предности које се огледају у бржем извршењу трансакција са иностранством где ће се трансакције реализовати у значајно краћим роковима у односу на досадашње међународне платне токове, нижим трошковима за грађане и привреду где се очекује да накнаде за плаћања и наплате ка иностранству буду повољније и транспарентније, као и у већој ефикасности и сигурности где јединствени стандарди и правила доприносе поузданијем и предвидивијем извршавању плаћања", наводе из НБС.
Такође, истичу да ће бити омогућено једноставније пословање са иностранством, што је посебно важно за даљи развој српске привреде кроз лакше укључивање у европске ланце снабдевања и трговине и боље корисничко искуство за грађане Србије кроз једноставније слање и пријем новца из иностранства.
Live
