Свет
Пад америчког петродолара, нагли успон кинеског петројуана
Рат у Ирану је покренуо циклус који ће вероватно свргнути амерички долар са места доминантне резервне валуте на свету
На финансијским тржиштима у САД већ је дошло до драматичних реакција које отварају бројна питања о економском лидерству САД и о статусу долара као доминантне светске валуте, пише финансијски колумниста "Њујоркера" Џон Касиди.
Деценијама је статус америчког долара као доминантне светске валуте био, углавном, неоспоран. Надмоћ долара је почивала на политичкој и економској хегемонији САД и поверењу у политику америчке владе, које Трамп увелико поткопава.
Војне акције на Блиском истоку изазвале су нагли пораст плаћања нафте у јуанима, што је довело до тога да петројуан поново почиње да се актуелизује као алтернатива петродолару, објавио је Блумберг.
Нагли успон петројуана
Стратег Дојче банке Малика Сачдева сматра да би сукоби на Блиском истоку "могли остати упамћени као кључни подстицај слабљењу доминације петродолара и стварању доминације петројуана".
Рат у Ирану је покренуо циклус који ће вероватно свргнути амерички долар са места доминантне резервне валуте на свету, тврди економски аналитичар Атул Анеџа на сајту "Геополитика": "Усред магле рата, једна од највећих поука из сукоба у Ирану јесте нагли успон петројуана."
Импликације овога су огромне, наставља Анеџа, а пад долара ће произвести огромне геополитичке последице, што ће, у крајњем исходу, довести до краја истинског краја америчке хегемоније и Пакс Американа.
Последице дефлације долара су већ сада историјске, тврди овај аутор, јер се управо успоставља нови глобални поредак, са Кином на челу, и са Русијом, Ираном и, које у свему играју веома важну улогу. Све се одвија у оквирима добро координисане акције трију земаља.
Успон и пад долара
Важно је најпре разумети механизам петродолара, који влада светом још од 1974. године. У тој судбоносној години, САД су дале безбедносне гаранције Саудијској Арабији, земљи са другим највећим резервама нафте на свету после Венецуеле. Заузврат, Ријад је прихватио да се цена своје нафте одређује искључиво у доларима.
Саудијци су се прихватили и да вишак прихода рециклирају у имовину деноминирану у доларима, као што су америчке државне обвезнице. Овај аранжман је успоставио затворени циклус, који је учврстио статус долара као најцењеније резервне светске валуте.
Овај систем је функционисао кроз циклус који је континуирано генерисао потражњу за доларима и потом усмеравао капитал назад у САД. Свакој земљи, која је желела да купи нафту на међународним тржиштима, били су неопходни амерички долари.
Зато централне банке широм света располажу са великим резервама долара, што подржава вредност валуте на девизним тржиштима, без обзира на економске услове у Америци. И на растући спољни дуг САД, који се приближава вртоглавој суми од 40 билиона долара.
Земље извознице нафте, углавном петро-монархије из Персијског залива, су акумулирале огроман вишак долара, који је далеко премашивао ниво који су њихове економије могле да апсорбују.
Рециклирање тих долара значи њихово складиштење у имовини деноминираној у доларима, при чему су америчке државне хартије од вредности биле најбезбеднија и најликвиднија опција.
Амерички рекет на нафту
Овај вишак долара, поред америчких хартија од вредности, петро-монарије користе и за куповину великих количина америчког оружја, чиме јачају амерички војно-индустријски комплекс. То је оно што амерички економиста Мајкл Хадсон назива америчким рекетом: куповину (прескупог) америчког наоружања, које је постало нека врста статусног симбола.
Током последње две деценије, петро-монарије су улагале у акције, некретнине и приватни капитал, укључујући акције америчких технолошких компанија.
На пример, Јавни инвестициони фонд Саудијске Арабије (PIF) је инвестирао милијарде у компаније попут "Убера", "Тесле" и "Лусид моторса". Катарска инвестициона управа (QIA) држи уделе у компанијама попут "Алфабета" (Гугл) и других америчких технолошких гиганата. Мубадала из Абу Дабија улаже у полупроводничке и фирме за вештачку интелигенцију, укључујући старт-апове са седиштем у САД.
Интензивна сарадња Кине и Ирана
Као највећи потрошач нафте из Персијског залива, Кина је искористила своју огромну куповну моћ да плаћа увоз нафте у кинеским јуанима. Подаци Светске банке показују да Кина данас чини преко 20 одсто глобалне потражње за енергијом у 2023. години, што је омогућило да утиче на девизне норме, наводи се у извештају Дојче банке.
Овај недавни извештај открива да је Кина куповала у просеку око 1,2 милиона барела дневно од Ирана. Већина ових трансакција се плаћа у јуанима, преко кинеских банака као што је Међународна комерцијална и индустријска банка Кине (ИЦБС).
Иран је користио своју зараду у јуанима депоновану у кинеским банкама за финансирање инфраструктурних и развојних пројеката, од којих су многи повезани са кинеским компанијама и иницијативом "Појас и пут" (БРИ), огромним пројектом повезивања Кине дуж древног пута свиле. То укључује и брзу железницу Техеран–Машхед – водећи пројекат, који повезује главни град Ирана са другим највећим градом у земљи.
Иран је, такође, користио кинеске јуане за финансирање изградње лука као што су Чабахар и Бандар Абас.
У енергетском сектору, Кина је користила петројуане за надоградњу иранских нафтних поља и рафинерија. Ови пројекти укључују модернизацију гасног поља Јужни Парс и проширење капацитета рафинерија.
Прецизна архитектура новог система петројуана
Осим тога, иранска улагања у јуанима су усмерена и у телекомуникациони и технолошки сектор. "Хуавеј" и друге кинеске високотехнолошке компаније су снабдевале Иран телекомуникационом опремом, финансираном кроз резерве јуана. То је значајно ојачало иранску дигиталну инфраструктуру, заобилазећи западне добављаче.
Иран је користио петројуане и за куповину тешке машинерије, електричне опреме и возила од кинеских произвођача. Овај увоз је одржао индустријску базу Ирана.
Може звучати иронично да је сада и Саудијска Арабија, кључни амерички партнер за успостављање механизма петродолара, спремна да прихвати петројуан. Подаци Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) показују да је извоз нафте из Саудијске Арабије у Кину порастао на скоро 1,8 милиона барела дневно, у поређењу са само 450.000 барела дневно у САД.
Заправо, према извештају Дојче банке, Саудијска Арабија сада даје приоритет азијским тржиштима у односу на западне дестинације. "Ова промена није само трансакциона, већ она одражава шира стратешка преусмеравања, која убрзавају усвајање петројуана", наводи се у извештају.
Кина је већ развила читав систем међународне архитектуре петродолара, којима несметано теку петројуани акумулирани од добављача из Персијског залива. Године 2018, Кина је успешно лансирала фјучерсе нафте деноминиране у јуанима на Шангајској међународној енергетској берзи (ИНЕ) – потез који је тржиште сместа прихватило...
Иран неће одустати од контроле над Ормузом
Да би олакшала проток петројуана, Кина је успоставила Прекогранични међубанкарски платни систем – ЦИПС, као алтернативу доларској мрежи СВИФТ.
Извештај Дојче банке наглашава да успон петројуана покреће шире структурне промене, укључујући развој тржишта деривата заснованих на употреби дигиталног јуана за прекогранична поравнања.
Очигледно је да зато Иран неће одустати од контроле над Ормуским мореузом, који је, како каже Анеџе, кључ за непрекидни ток петројуана. А то, према овом аналитичару, представља истинску прекретницу.
Другим речима: Пекинг и Москва, која је финансијски профитирала од енергетске кризе коју је изазвао рат у Ирану, имају све разлоге да не пропусте историјску прилику за свргавање хегемоније америчког долара. И, без сумње, неће је пропустити.
Рат у Ирану прикрива прецизно координисан геоекономски одговор Ирана, Кине и Русије. Тако се ствара нови и веома моћан мултиполарни светски поредак.
Пакс Американа сада може бити бачена у смеће.
Live
