Економија
Ауто-индустрија ЕУ никако да дође на "зелену грану": Да ли је на помолу нови цунами из САД
Проблеми аутомобилске индустрије у Европи прелили су се претходних месеци и на Србију, јер многе фирме у нашој земљи производе делове за европске компаније, највише за немачке. И сам наговештај додатних царина на извоз у САД европске произвођаче тера да "збијају редове" и ревидирају пословне планове
Аутомобилска индустрија Европске уније никако да дође на "зелену грану". Најновија претња Доналда Трампа да ће од следеће недеље Вашингтон увести царине од 25 одсто на аутомобиле и камионе увезене из Европске уније, поново је уздрмала овај сектор, који се протеклих месеци суочио са бројним шоковима. Још нису стигли ни да одахну после несташице чипова компаније "Нексперија" због забране Пекинга, запљуснуо их је нови талас, поремећаја у ланцу снабдевања и недостатак сировина, нарочито хелијума, због сукоба на Блиском истоку, па их сада и сам наговештај додатних царина на извоз у САД тера да "збијају редове" и ревидирају пословне планове.
Међу првима се огласио немачки произвођач аутомобила "Ауди", који послује у оквиру групе "Фолксваген". Трампова претња стиже у тренутку када компанија припрема лансирање свог новог луксузног модела спортског теренског возила (СУВ) на америчко тржиште, због чега је финансијски директор Јирген Ритерсбергер упозорио да би се евентуално увођење нових тарифа битно одразило на пословање компаније. "Ауди" нема производне погоне на америчком тржишту и снабдева га возилима из Европе и Мексика, а овим мерама посебно би био погођен нови луксузни СУВ модел Q9, који се производи у Словачкој. "Фолксваген група" је саопштила да их постојеће царинско оптерећење од 15 одсто већ кошта око четири милијарде евра годишње, док "Ауди" планира укидање 7.500 радних места до 2029. године у оквиру мера смањења трошкова.
Немачки произвођач аутомобила Бе-Ем-Ве је објавио да су му квартални приходи пали за 8,1 одсто међугодишње на 31 милијарду евра, док је продаја смањена за 3,5 одсто, на 565.780 возила, пре свега због слабијих резултата у Кини.
Најновији извештај Института за економска истраживања (Ифо) из Минхена показао је да је пословни сентимент у немачкој ауто-индустрији погоршан у априлу, уз пад релевантног индикатора са мартовских минус 19 поена на минус 23,8 поена.
Скоро свака десета компанија, односно њих 9,3 одсто, у овом сектору је пријавила недостатак кључних сировина и делова. Посебан проблем представља снабдевање хелијумом, гасом који има важну улогу у производњи чипова, ваздушних јастука, обради метала и детекцији цурења у батеријама. Према подацима немачке Агенције за минералне ресурсе, ЕУ је око 40 одсто овог гаса увозила из Катара и нема много алтернатива за ову локацију, одакле је трговина стопирана због блокаде Ормуског мореуза.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен одбацила је Трампове претње, упозоривши Вашингтон да се придржава постигнутог трговинског споразума са Бриселом. Поручила је да "Сједињене Америчке Државе имају обавезу" и поручила да је "ЕУ спремна на сваки сценарио".
Професор на Економском факултету у Београду Душан Марковић каже да аутомобилска индустрија у Европи у озбиљном проблему и што се тиче конкуренције, али и регулативе.
"Те компаније неће нестати, али ће једноставно бити мање утицајне, него пре 20 година. Нема дилеме да ће они опстати, јер су сувише значајни да би их њихове државе пустиле да пропадну. Они су у Кини у великој мери изгубили тржиште, иако не у потпуности, а сада им Кинези долазе у Европу", каже Марковић за РТ Балкан.
Професор указује да Американци најављеним царинама заправо "нападају" премијум сегмент, односно "Ауди", Бе-Ем-Ве и "Мерцедес", а да масовни брендови попут "Пежоа" и "Фолксвагена" неће бити толико погођени.
"Решење би могло да буде, пошто те све компаније имају фирме у САД, да се део производње дислоцира тамо. Тако би компаније избегле плаћање пореза, али њихове матичне земље не би имале бенефите, јер не би производили у својој земљи, али би као корпорација успели да избегну царине. То заправо Трамп и жели", објаснио је професор Марковић.
Проблеми аутомобилске индустрије у Европи прелили су се претходних месеци и на Србију. Неке стране компаније које производе делове затвориле су погоне, радници су отпуштени, док су неке фабрике смањиле производњу. На удару су се прво нашли послови као што су израда електричних каблова за аутомобиле који се производе у фабрикама у Европи.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић каже за РТ Балкан да ће и најављене царине, уколико буду уведене, додатно утицати на производњу, поготово компоненташа у ауто-индустрији, којих у Србији има много, а међу којима су "Јура" и "Аптив".
"Сви они раде за велике стране компаније, а нарочито би били погођени они који су повезани са немачким произвођачима, јер ће они бити највише на удару. Трошкови производње ће се пренети на те фабрике у Србији, тако да ће, ако царина буде 25 одсто, најмање 10 одсто поскупети њихов производ. То значи да ће се смањити добит коју они овде имају, а можда ће доћи чак и до затварања појединих погона у Србији, а највероватније и до смањења броја радника. Мислим да је то велики удар на ову привредну грану", рекао је Михајловић.
Он је истакао да је до маја већ остало без посла између 4.000 и 5.000 радника у овом сектору у нашој земљи, а да очекује да ће се тај број, нажалост, само увећавати до краја године.
"Не можемо рећи да то није било очекивано, с обзиром на комплетну ситуацију на глобалном тржишту. Не знамо још како би се додатне царине одразиле на 'Стелантис' и његову производњу, али и ту можемо очекивати да ће доћи до малог потреса", казао је Михајловић.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије каже да у ауто-индустрији ради између 70.000 и 80.000 људи, док професор Марковић напомиње да се у наредним годинама могу очекивати додатна отпуштања у радноинтензивним фабрикама, где раде људи без квалификација, углавном у неразвијеним општинама.
Live
