Отишла делегација ММФ-а: Шта су поручили и остају ли смањене акцизе на гориво

Међународни монетарни фонд (ММФ) саопштио је данас да су тим ММФ-а и српске власти постигли договор о трећој ревизији у оквиру ММФ-овог Инструмента за координацију политика (ПЦИ), који треба да размотри и одобри Извршни одбор ММФ-а. 

ММФ: ЕУ прети озбиљна енергетска криза, у Русији инфлација опада, док у Србији расте

У саопштењу се наводи да су ставови тима ММФ-а да ће се раст у Србији убрзати у односу на 2025. годину, али ће се на њега негативно одразити преливање ефеката рата на Блиском истоку. Додаје се да ће у 2027. економске активности бити подржане потрошњом повезаном са изложбом ЕКСПО, а због виших глобалних цена енергије и примарних производа, очекује се да ће инфлација забележити умерен пораст и привремено премашити горњу границу циљаног опсега НБС-а на крају 2026. године пре повратка у опсег до средине 2027. године.

"Монетарна политика треба и даље да остане опрезна и можда ће морати да се пооштри уколико се виши трошкови енергије преточе у дугорочна инфлаторна очекивања и изазову индиректне ефекте", навели су из ММФ-а, а преноси Танјуг. 

У саопштењу се истиче да власти остају опредељене за ограничење фискалног дефицита од три одсто БДП-а у периоду 2026-2027. и специјална фискална правила о платама у јавном сектору и пензијама.

Став тима ММФ-а је и да су смањења акциза на гориво уведена у марту и априлу 2026. амортизовала удар цена нафте, али би их требало укинути у блиској будућности како би се избегло продужено субвенционисање енергије и очувала фискална одрживост.

Салдо првог месеца рата у Ирану: Ко добија, а ко губи и зашто ЕУ чека да потоне још дубље

"Власти раде на реализацији фискалних и структурних реформи. Систематска примена транспарентне анализе трошкова и користи на све нове пројекте јавних инвестиција представља приоритет. Потребан је бржи напредак у унапређењу пословног окружења како би се убрзао средњорочни раст", наводи се у саопштењу.

Додаје се и да снажни бафери Србије, односно умерени јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски систем, пружају чврсту основу за превазилажење поновљених шокова, док је задржавање разборитих и предвидљивих макроекономских политика и даље од суштинског значаја за очување кредибилитета и ублажавање ризика.

У енергетском сектору, како се наводи, недавна побољшања управљања треба очувати, док је неопходан бржи напредак у реформи државних предузећа у циљу повећања ефикасности, нарочито док се Србија припрема за велика улагања у енергетику.

Мали: Прихватамо критике, а похвале нам значе

Министар финансија Синиша Мали рекао је да су "завршени разговори са ММФ-ом, а објављени ставови су потврда да смо на правом путу, да су мере наше економске политике у кризним годинама препознате као адекватне и подстицајне за даљи привредни раст, упркос свим светским актуелним дешавањима".

"Прихватамо критике, али нам и похвале много значе у даљем раду. Ми стално истичемо да је ЕКСПО наша шанса за даљи раст, као и сва планирана улагања у вези са организацијом те манифестације. Свакој земљи је сада потребан нови извор раста, а Србија је свој створила радом, ангажовањем и, коначно, добијањем организације овог догађаја у јакој конкуренцији, што ће нам бити основни мотор раста у наредним годинама", рекао је Мали. 

НБС: Девизне резерве нас штите од ризика

Народна банка Србије (НБС) саопштила је да је мисија Међународног монетарног фонда  указала на значајне ризике по основу конфликта на Блиском истоку и на бројне канале њиховог утицаја на глобалну економију, почев од виших цена енергената преко неизвесности која негативно утиче на инвестиције и потрошњу.

Наш избор

Чека ли нас раст цена у продавницама: Уредба о маржама више не важи, какве ће бити последице

Наводе и да су високе девизне резерве, умерен јавни дуг и стабилан банкарски сектор Србије снажна заштита од ових ризика.

НБС наводи да за 2026. и 2027. годину ММФ пројектује раст бруто домаћег производа (БДП) од око 2,8 одсто у 2026. години и убрзање на четири одсто у 2027. што ће бити подржано растом реалног дохотка, новим извозним капацитетима у прерађивачком сектору, опоравком пољопривредне производње, инвестицијама у инфраструктуру и енергетику, као и туристичким услугама повезаним са изложбом ЕКСПО.

ММФ пројектује и просечну инфлацију од 3,5 одсто у 2026. и 4,5 одсто у 2027. години.

У саопштењу НБС се додаје и да се пројекције за све земље раде у условима изузетно високе неизвесности, при чему би даља ескалација сукоба на Блиском истоку и с њом повезани додатни поремећаји на глобалном тржишту енергената повећали ризике по привредни раст и инфлацију.

Током бројних разговора с представницима ММФ-а за Србију, гувернер централне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да је наша земља очувала релативно стабилан курс динара према евру упркос израженим волатилностима, неизвесностима и непредвидивостима на глобалном финансијском и робном тржишту.

Америчке санкције оставиле последице: Табаковић објаснила како су утицале на српску привреду

"Девизне резерве су крајем марта 2026. износиле 28,5 милијарди евра и гарант су сигурности и стабилности и у наредном периоду. Показатељи њихове адекватности, попут покривености 6,6 месеци увоза робе и услуга, указују на њихов више него адекватан ниво", казала је она.

Табаковић је навела и да додатну сигурност пружају и рекордне резерве злата, које настављамо да увећавамо куповином из домаће производње и које тренутно износе близу 54 тоне, што чини око четвртине бруто девизних резерви.

Према њеним речима, међугодишња инфлација се од септембра 2025. године креће око централне вредности циља од три одсто и у марту је износила 2,8 одсто.

"Генерално и појединачно, банке у Србији су стабилне и имају високе резерве капитала и ликвидности, знатно изнад регулаторних минимума. Мере НБС усмерене на подршку кредитирању становништву омогућиле су наставак двоцифреног раста кредитне активности, који је вођен растом кредита и становништву и привреди", казала је она.

Навела је и да је девизна штедња достигла 16,6 милијарди евра, док је динарска штедња премашила 220 милијарди динара, што је раст од 7,9 одсто и 15,1 одсто у односу на крај 2024. године.

Тим ММФ-а, предвођен Анет Кјобе био је у Београду од 22. априла до 5. маја 2026. како би водио разговоре о трећој ревизији у оквиру Инструмента о координацији политика.