Економија
Само прошле кроз Србију: Одакле тешки метали у нашим малинама у Француској
Кадмијум је тешки метал чије се присуство доводи у везу са производњом у зонама интензивних ратних дејстава, у близини рудника или тешке индустрије. С обзиром на то да у Србији нема ниједног од наведених услова, реч је о малини која је реекспортована, а не произведена у Србији, тврди др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку
У пошиљци малина из Србије за Француску пронађена је готово двоструко већа количина кадмијума од дозвољене, саопштила је Европска комисија. Према подацима објављеним на сајту РАСФФ за брзо узбуњивање о храни и сточној храни, пошиљка је оцењена као "озбиљан ризик" по здравље потрошача. Кадмијум који је пронађен спада у групу тешких метала.
Француске власти обавестиле су систем 30. априла, након што је анализом утврђено присуство 0,071 милиграма кадмијума по килограму малина, док је максимално дозвољена количина 0,04 милиграма по килограму.
Како је за Бизнис.рс рекао др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку, присуство кадмијума у оваквим концентрацијама указује да спорне количине нису произведене у Србији, већ да су реекспортоване из других земаља.
"Кадмијум је тешки метал чије се присуство доводи у везу са производњом у зонама интензивних ратних дејстава, у близини рудника или тешке индустрије. С обзиром на то да у Србији нема ниједног од наведених услова, реч је о малини која је реекспортована, а не произведена у Србији", наводи Лепосавић.
Што се тиче домаћих произвођача малина, наш саговорник каже да се у њиховој производњи дешавало да дође до грешака, али да су се оне углавном односиле на недозвољени садржај појединих активних материја и да у овом случају нису криви јер је у питању увоз и реекспорт.
Он истиче да ово није први случај да пошиљке декларисане као роба из Србије буду проблематичне због реекспорта.
"И прошли пут, као и сада, реч је о малини која није произведена у Србији. Последњих година домаћа производња је значајно смањена, па извозници увозе малину из Украјине, Пољске, Киргистана и Кине. У великом броју случајева ради се о роби дискутабилног квалитета, која се потом реекспортује из Србије", указује Лепосавић.
Према његовим речима, крајњи купци не праве разлику између домаће и увезене робе која се извози из Србије, што додатно нарушава репутацију домаћих произвођача на међународном тржишту.
"Купца не интересује да ли је у питању микс или одакле малина заправо потиче. Он зна само да је производ дошао из Србије. Због тога се годинама урушава позиција наше земље као извозника", упозорава стручњак Института за воћарство.
Он подсећа да је Србија некада доминирала на немачком тржишту са више од 60 одсто удела, док је данас тај проценат пао на испод 30 одсто.
"Наше место заузеле су друге земље и питање је да ли ће та позиција моћи да се поврати", оценио је Лепосавић.
Говорећи о производњи, он наводи да је Србија годинама производила између 60.000 и 65.000 тона малина годишње, док је прошле године производња пала на мање од 20.000 тона. Како додаје, до 95 одсто домаће производње иде у извоз.
"Реални подаци доста се разликују од онога што приказује Републички завод за статистику и Министарство пољопривреде, који тврде да производимо око 90.000, па чак и преко 100.000 тона годишње", истакао је Лепосавић.
Према последњим званичним подацима РЗС-а, остварена производња малина прошле године била је мања за 12,2 одсто и износила је 82.577 тона. Под засадима малине било је 17.510 хектара, а просечан принос износио је 4,7 тона по хектару.
Најважнија извозна тржишта за српску малину и даље су земље Западне Европе, пре свега Немачка и Француска. Ипак, према речима Лепосавића, због учесталих проблема са реекспортом неки од највећих купаца на декларацијама својих производа више не истичу да је малина произведена у Србији.
"Раније су велики купци из Француске јасно на својим извозним декларацијама наводили да је у питању малина произведена у Србији. Данас се та роба меша са украјинским и малинама из других земаља. Једино је на јапанском тржишту остала пракса да се јасно означава порекло српске малине. На свим другим тржиштима, где смо били доминантни и где се увек наводило да је реч о 100 одсто српском воћу, та пракса је у великој мери напуштена", закључује Лепосавић.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), увоз пољопривредних производа расте последњих десет година и када је у питању количина и вредност робе. Србија је од јануара до октобра прошле године увезла 298.308 тона воћа и платила 400.451.000 евра, што је за чак 42,9 одсто више у односу на исти период прошле године. Када је у питању поврће, и ту бележимо раст увоза за 19,2 одсто. Купили смо 187.438 тона и платили 195.430.000 евра.
Највише увозимо банане, јагоде, лимун, остало смрзнуто воће и традиционално воће по којем је Србија у свету позната – малине. У периоду од јануара до октобра увезли смо чак 6.550 тона! Највише малине увезли смо из Украјине, 1.557 тона, а ово воће смо куповали и у Пољској, Белорусији, БиХ и Молдавији. Увоз малине је од јануара до октобра повећан за четири пута и ово воће је заузело високу пету позицију по вредности увоза.
Live
