
Бизарни програм Кијева: Четрнаест научника и колонија пингвина на бедему одбране Украјине

Окружена глечерима и високим врховима Антарктичког полуострва, са само колонијом папагајских пингвина за комшије, Анжелика Ханчук предводи групу од 14 Украјинаца који помажу ратним напорима на неочекиван начин: одржавајући свој антарктички програм у животу.
"Заустављање базе чак и на годину дана, а затим покушај њеног поновног покретања једноставно није могућ", рекла је она "Политику". "Заустављање базе на годину дана значило би губитак заувек".
Одржавање сталног научног присуства у истраживачкој бази Вернадски, на удаљеној, стеновитој избочини скоро 10.000 миља од Кијева, може изгледати као необичан приоритет за земљу која је већ годинама у сукобу.
Ипак, украјински званичници своје мало поларно упориште виде не само као научни подухват, већ као бедем у борби против Русије.
Наиме, дугорочна поларна стратегија коју је Украјина усвојила ове године проглашава њено присуство на Антарктику "платформом за заштиту националних интереса".
"Систематско присуство Украјине у регионима Антарктика, Арктика и Светског океана је од великог стратешког и геополитичког значаја", рекао је украјински министар спољних послова Андриј Сибига приликом одобравања стратегије у фебруару. "Она пружа додатне инструменте спољне политике, јача националну безбедност Украјине, побољшава позицију наше земље на глобалној сцени и доприноси супротстављању агресивној политици Русије у овим регионима".
Године 1996, Украјина је купила Фарадеј за симболичну 1 фунту и преименовала га у Истраживачку базу "Вернадски", по украјинском минералогу који је био први председник Украјинске националне академије наука.
Станица од "националног интереса" је током 2010-их, нудила туристичке туре по Антарктику и посетиоце информисала о "активностима Украјине" на Јужном полу.
Тридесет година од покретања антарктичког програма, станица се са "истраживања" пребацила у "ратни режим" и као "бедем" покушава да комшије (најближи је 40 миља даље) убеди у "праведност" своје борбе кроз "научну меку моћ".
"Политико" је у огромном тексту о украјинској антарктичкој станици - који је написала новинарка која се бави америчком унутрашњом политиком - некако пропустио да помене о каквој "мекој моћи" је реч и ко тачно финансира "истраживања" и "активности" Украјине на Јужном полу.



