Фирме се задужују све теже, а грађани све више: На шта трошимо кредите и да ли ће бити још скупљи

Банке су пооштриле критеријуме по којима су одобравале дугорочне кредите привреди, а компаније су смањиле тражњу за готово свим врстама кредита током првог тромесечја. Грађани су у прва три месеца ове године највише повећали тражњу за динарским готовинским кредитима и кредитима за рефинансирање, али и за стамбеним и потрошачким кредитима у еврима. Резултати априлске анкете Народне банке Србије (НБС) о кредитној активности су показали да се фирме задужују све теже, а грађани све више. Неки узимају кеш кредите да премосте од плате до плате и попуне рупе у кућном буџету, други да би сервисирали постојећи дуг, а неки се задужују да би отишли на летовање.

Одлука НБС о референтној камати: Који су ризици за српску економију због глобалних дешавања

Како је објављено у Извештају о резултатима анкете о кредитној активности банака, ове финансијске институције не очекују промену стандарда по којима ће одобравати кредите привреди током другог тромесечја, док, када су у питању кредити становништву, након више од две године ублажавања, очекују њихово умерено пооштравање. Оцена банака је и да је становништво повећало тражњу за готово свим врстама кредита у периоду од јануара до марта, а даљи раст очекују и током другог тромесечја.

У извештају је наведено и да су резултати априлске анкете показали да су банке, први пут након годину дана, у првом тромесечју ове године пооштриле стандарде по којима су одобравале кредите привреди. Стандарди су пооштрени за предузећа свих величина, као и за пољопривреднике. Истакнуто је и да су у смеру пооштравања кредитних стандарда деловали повећани трошкови извора за кредите, као и повећана перцепција ризика, која се огледа у неповољнијим оценама опште економске ситуације.

Банке су оцениле и да су на раст тражње за кредитима становништва највише утицали потреба за рефинансирањем, куповина трајних потрошних добара, као и куповина непокретности. Банке су као додатни фактор навеле раст тражње услед повољнијих ценовних елемената код кредита за куповину моторних возила поводом Сајма аутомобила.

Кредити привреди током првог тромесечја повећани су за око 27 милијарди динара или за свега 1,4 одсто. Тај раст се претежно односио на задужење привредних друштава, а предузећа су највише користила кредите за ликвидност и обртна средства. Посматрано по делатностима, током првог тромесечја највише су се задуживала предузећа из области саобраћаја и грађевинарства, док је пад задужења забележен једино код предузећа из прерађивачке индустрије и пољопривреде. 

Универзитетски професор и портфолио менаџер у фонду "Еклектика Капитал" Никола Стакић каже за РТ Балкан да је кредитна активност један од најважнијих макроекономских индикатора, који доста говори о потрошњи и о  свеобухватном привредном поверењу.

"Најновији подаци, показују да је привреда ипак мало у контракцији, што се тиче кредита, а и када видимо који кредити се узимају, то нам говори о ситуацији која може бити 'алармантна', јер су то углавном кредити за обртна средства и за ликвидност, а мање се говори о инвестиционим дугорочним кредитима. То говори о дози опреза међу привредницима имајући у виду свеукупну економску и геополитичку ситуацију", каже професор Никола Стакић.

Кредити становништву повећани су током првог тромесечја за 3,7 одсто или 72,3 милијарде динара, вођени растом готовинских и стамбених кредита. Поред ублажених кредитних стандарда и релативно повољних каматних стопа, високој реализацији кредита становништву доприносе мере које омогућавају повољније услове задуживања грађана с нижим примањима, а расту стамбених кредита доприноси и одобравање кредита из програма за младе.

"Добро је што сектор становништва бележи одређени раст кредитне активности, али за свеобухватну економију је важно да видимо како ће се привреда понашати. Сви чекају разрешење геополитичке ситуације, а ми на микроплану и како ће се решити ситуација са Нафтном индустријом Србије. Све то, на крају крајева може да се одрази на цену новца, односно на каматне стопе по којима ће се и привреда и становништво додатно задуживати", објашњава Никола Стакић.

Он напомиње да последњих неколико дана приноси на обвезнице расту, да су инфлациона очитавања у Америци, а делимично и у Европи, појачана и оцењује да нисмо ни близу краја и расплета ове кризе.

"Та неизвесност, од оне глобалне, јер не знамо када ће се разрешити ситуација на Блиском истоку, до проблема са НИС-ом, све то има последице и на цену дуга, како за грађане, тако и за привреду", указује Стакић.

Наш избор

Рате кредита под знаком питања: Колико је озбиљно "колебање" еурибора

У Србији су најтраженији кеш кредити, а грађани их најчешће користе за рефинансирање старих дугова и да би надоместили то што не могу да живе од своје плате. Обим новоодобрених кредита становништву у првом тромесечју износио је 285,3 милијарди динара и био је за 31,9 одсто виши него у истом периоду 2025, највише захваљујући већем износу новоодобрених готовинских и стамбених кредита. Готовински кредити су били најзаступљенији и чинили су 69 одсто нових кредита становништву, али се део ових кредита односи на кредите за рефинансирање одобрене грађанима с нижим примањима које је омогућила Народна банка Србије, а за њима следе стамбени кредити, са учешћем од 19 одсто.

"Имамо две категорије становништва, које изражавају појачану потребу за готовинским кредитима, који су сами по себи најскупљи, где су каматне стопе највише. Једни се задужују, јер народски речено, живе од првог до првог у месецу и не могу да живе од плате, а други узимају те кредите због неке 'дискреционе потрошње'. Предстоји нам летња сезона, узимају за плаћање летовања, или позајмљују за куповину трајних потрошних добара", наводи Никола Стакић.

Према извештају НБС, кредити су делом већ поскупели, с тим да код задуживања грађана није било значајнијих помака, па је просечна каматна стопа на динарске кредите износила 8,3 одсто, а за оне у еврима 4,7 одсто. Просечна каматна стопа на динарске кредите привреди повећана је са 6,5 на 6,8 одсто, а на позајмице у еврима са 4,8 на 4,9 одсто.