Оде Трамп у БРИКС

Док пишем овај текст Трамп је тек напустио Кину, али мислим да је већ све јасно и да можемо да резимирамо исход његове посете.

1. Трамп је током посете у свему прихватио принципе сарадње и немешања у унутрашња питања Кине. Прихватио је и да не угрожава територијални интегритет Кине. Суштински, наравно не и формално, Трамп је прихватио све принципе БРИКС-а, макар у односима са Кином. Али, ако нема санкционисања Кине, а Кина на пример, обимно сарађује са Русијом и Ираном, онда суштински нема ни санкционисања Русије ни Ирана. Ако је то тако, онда и Индија може слободно да сарађује са њима. Ако су дакле Кина, Русија, Индија и Иран изван режима санкција, онда је санкционисање као метод бесмислен. Остају још Венецуела и/или Куба. И шта сад када кинески брод крене ка, или из, Венецуеле и са Кубе? А Кина пошаље свој ратни брод (узгред, има их више у својој морнарици од САД) као пратњу трговачком конвоју. Колико САД могу да издрже на курсу санкционисања других, ако су одустали од "обуздавања" Кине?

Питање је наравно реторичко – не могу да издрже ни до краја године, а да не уђу у економски суноврат.

2. Свакако остаје отворено питање да ли ће се Трамп предомислити и како ће на унутрашњем плану објаснити да је током посете Пекингу одустао од свих стратешких теза које су у односу на Кину САД изнеле јавно у свом документу у коме су констатовали (први пут) да Русија више није претња, а да је главни опонент и претња Кина.

3. Кренимо редом. Кина није спремна да Трампу остави на вољу да ли ће поштовати договорено, нити је вољна да му за предомишљање остави неко дуже време.

То се види из изјава председника Сија да је кључна тема Тајван. Као питање територијалног интегритета Кине, оно свакако то и јесте. Али начин на који се има решити Тајван, уз уважавање интереса Кине, истакнут је у први план (по мом мишљењу), зато што је то лако мерљива обавеза Трампа. Или су САД прекинуле снабдевање Тајвана оружјем, или нису. Нема врдања. Ако су прекинуле, онда је то огромна геостратешка победа Кине, пацификовање не само режима на Тајвану, него и све милитантнијег Јапана и бесмислене проамеричке политике Филипина, па и Јужне Кореје. Онда је победа политичара на Тајвану који су за политику "једне Кине" готово извесна на следећим изборима. У том случају, наравно да ће се реализовати и набавка авиона и соје из САД. Ако се наоружававање наставља, онда почиње фронтални сукоб Кине са САД. И САД ће бити економски сломљена до краја ове године.

4. Привредна делегација која је уз Трампа дошла у посету Кини, а заиста је састављена од водећих директора највећих компанија, кључни је алиби Трампу пред домаћом публиком за заокрет у спољној политици, у односу на недавно усвојену стратегију саме САД.

5. Наиме, лако је претпоставити да ће Трамп рећи да су му сви директори рекли да је за развој Америке важно да се успоставе одлични политички и стратешки економски односи са Кином. Према томе, Трамп ће Трампа представити као политичара који ипак држи предизборна обећања и који брине о Америци на првом месту, макар то значило одустајање од усвојене стратегије.

Привредна делегација је истовремено и једини адут са којим је Трамп допутовао у Кину. Сигурно је да у условима фер односа и привреда Кине може да има користи од свеобухватније и дубље сарадње водећих технолошких компанија САД на тржишту Кине и да је то допринело значају САД у очима Кинеза. Могу Кинези и без њих, али је боље напредовати кроз сарадњу.

6. Од чега је Кина одустала у овим преговорима? Није одустала ни од једног принципа, или било ког важног питања. Кина је разговоре припремала, водила и завршила на истоветним принципима. Уз јасно изражену резерву да ништа од договореног неће важити ако се провокација у погледу Тајвана не оконча одмах.
Помоћ коју је Трамп рекао да очекује од Кине у погледу Ирана је његова интерпретација. У изјавама кинеских званичника нема ничега што би довело у питање досадашњи однос Кине према Ирану и питању агресије САД и Израела на Иран.

Отварање Ормуског мореуза спада у тај исти оквир у коме се Кина креће од почетка агресије на Иран. Ни Иран не доводи у питање проходност бродова, али то онда значи и иранских, али остаје питање надокнаде за причињену штету. Може да се плови, али мора да се плати. И то морају да плате они који су у нападу на Иран учествовали.

Нема ту несагласности између Кине и Ирана. Могуће је да ће Кина тражити да Иран нађе други модел компензације, али их сигурно неће притискати поводом питања таксе на бродове.

Пошто је нуклеарни програм Ирана измишљена прича од почетка, онда је лако да сви буду сагласни са Трампом да Иран не може да има атомску бомбу. Па то и Иран каже да је прихватљиво, а не Кина. То никако не значи да ће Кина захтевати од Ирана да преда обогаћени уранијум Америци, а још мање да одустане од свог цивилног нуклеарног програма.

7. У основи, ова посета је додатно сламање западног империјализма великим корацима. Следеће недеље Путин долази у Кину и то "корачање" ка праведном свету ће се само убрзати. Односи Кине и Русије ће, након те посете, добити свој коначни однос нераздвојивог "двојца" који предводи цео свет, за деценије које су пред нама.

8. И док Трамп, макар на речима, усваја све принципе БРИКС-а, Србија и даље истрајава на стратешком путу ка ЕУ. Сада већ каснимо за Трампом. Веровао сам да ће Србија макар пре Америке поднети захтев за пријем у БРИКС, али сада више нисам сигуран.

9. Наду ми улива једино чињеница да у БРИКС не могу бити примљене државе које не поштују међународно прво и повељу УН, па дакле док САД не повуку признање тзв. Косова од евентуалног њиховог пријема нема ништа. Тако да имамо још неколико година да претекнемо Америку у приступању мултиполарном свету који дефинитивно побеђује.