Економија
Ефекат доласка Руса на тржиште некретнина: Шта изнајмљују, а шта купују у Србији
Руси су до сада највише некретнина купили у Новом Саду и Београду, али у агенцијама за некретнине кажу да су им јако интересантни и мањи градови као што су Суботица и Зрењанин, јер воле природу и мирне локације
У Београду у првом кварталу 2019. године квадрат стана могао је да се купи за око 1.300 евра, а данас у просеку кошта 2.000 евра више. У Новом Саду је пре пандемије короне, која је дала први замах расту цена, квадрат коштао 1.225 евра, а данас се у просеку продаје за око 2.830 евра.
Драстичан раст цена некретнина, а нарочито закупа станова поклапа се са почетком сукоба у Украјини, када је у Србију дошао велики број грађана из Руске Федерације. Према подацима 4зида, месечни најам гарсоњере у Београду у првом кварталу 2022. године је коштао 250 евра, док је до четвртог квартала цена порасла на 350 евра. Једнособни станови су у том периоду поскупели са 300 на 500 евра, двособни са 450 на 800 евра, а трособни са 600, на чак 1.000 евра.
Слична ситуација била је и у Новом Саду, где је рентирање гарсоњере од почетка до краја 2022. године поскупело са 200 на 280 евра, једнособног стана са 220 на 300 евра, двособног са 300 на 500 евра, а трособног са 400 на 700 евра.
Добрица Илић, власник и директор агенције Etagi.com, која је франшиза највеће руске компаније за некретнине, која постоји у 16 земаља, каже за 4зида да су у међувремену цене закупа пале, али да су и даље остале на далеко вишем нивоу у односу на период пре масовног доласка Руса у Србију.
Према подацима сајта 4зида, тренутно се гарсоњера у Београду може изнајмити за око 380 евра, једнособан стан за око 450, а двособан за око 700 евра. У Новом Саду се најмањи станови изнајмљују у просеку за око 280 евра, једнособни су око 300, двособни 450, трособни око 650 евра.
"У првом налету доста власника је изгубило своје сталне закупце, јер су добили много већи новац од Руса. Међутим, Руси су потписивали уговоре на годину дана, јер сами нису знали шта ће и како ће, а један велики број њих се вратио за Русију. Зато се и десило да је после годину дана дошло и до пада цена кирија, и појавили су се празни станови на тржишту, и онда су просто морали да коригују цене, јер је била велика конкуренција. Постоје предрасуде да су сви Руси богати, да им није битно која је цена закупа и да је довољно да власник некретнине тражи што већу цену, али из мог искуства и овде и у Црној Гори, могу рећи да су они јако добро обавештени и да то више не пролази", каже Добрица Илић.
Он каже да су Руси до сада највише некретнина купили у Новом Саду и Београду, али су им јако интересантни и мањи градови као што су Суботица и Зрењанин, јер воле природу и мирне локације. Такође им је интересантно и Панчево због близине Београда, као и Ниш као центар југа Србије. У Нишу на пример, за осам месеци пословања њихове канцеларије каже да имају највеће интересовање за куће у околним руралним насељима.
Они који изнајмљују смештај углавном га не мењају често, али зависи од тога када су и како дошли, и по којој цени су га изнајмили.
Први талас Руса се тако базирао на центар града, а сада је, међутим, ситуација другачија, па бирају и станове ван централних зона, који су повољнији. С друге стране, Илић напомиње да су Руси навикли на неке пратеће садржаје од фитнеса, заједничких просторија, коворкинга, тако да се, у принципу, доста њих, ако имају довољан буџет, интересују за "Београд на води".
"Генерално јако им је битно да је мирно, тихо и да је чисто. Такође, чак 90 одсто њих има кућног љубимца, бар једну мацу или куцу", каже Илић.
Зашто остају у Србији и где?
Он наводи да има доста Руса којима се свиђа у нашој земљи, а да је између 20 и 30 одсто оних који су до сада дошли у Србију одлучило да овде купи некретнину, док је део њих отишао негде даље на запад или у неке друге земље, а неки су се вратили за Русију.
Они који су се одлучили да остану у Србији, приликом куповине некретнине радије бирају куће, а када су у питању станови, предност дају новоградњи.
"Руси су навикли да прелазе велика растојања, њима је нормално да возе и да путују сат времена до посла или да возе децу у школу. Јако цене мир, свако ко може да приушти има кућу, они то зову дача. Цене породичну атмосферу, мир, тишину.
Комплекси који код нас постају популарни, код њих имају традицију већ сигурно дуже од 30 година. То су комплекси са јако добром инфраструктуром, са продаваницама, ресторанима, кафићима, са лепо уређеним двориштима, оградама, са заједничким садржајима, као кондоминијум, што као тип становања код нас тек почиње да се развија и то њима недостаје у нашој понуди”, сматра Илић.
Напомиње да је ипак кључно питање њиховог буџета, али да се старији лакше одлучују да остану у Србији, јер им је овде лепо, због сличности језика и менталитета или зато што немају платежну способност да купе некретнину негде на западу. С друге стране, Србија као трајна дестинација за млађе генерације није толико привлачна.
"Имамо доста мање развијену инфраструктуру од неких других западних земља, као и неке административне, отежавајуће ствари. Што се тиче технологије, Руси су чак узнапредовали и у односу на западну технологију, а камали у односу на нас, и онда је све овде њима чудно и необично. Они који су платежно способни, понекад коментаришу да не желе да купе некретнину у Београду за 350.000 евра, када рецимо, могу и на Кипру да нађу за толико новца и да добију стални боравак”, наводи Добрица Илић.
Он напомиње да процедура за куповину некретнине у Србији суштински није компликована. Њима је привлачно то што заиста имају могућност да добију, привремени боравак, а потом и стални, па чак и држављанство, иако Илић напомиње да се у последње време некад теже добија.
"За њих је специфично да морају да купе већ постојећу некретнину, која има адресу, јер морају негде да буду пријављени. Дакле, велики број некретнина за њих отпада, а проблем је и што се највећи део оних некретнина које ваљају продају одмах, тако да они имају мало избора у том смислу. Руси иначе знају да морају, буквално, кад направе купопродајни уговор, одмах да трче да плате порез. Тешко им је објаснити да код нас то другачије функционише и да треба да чекају решење, јер је код њих обавеза да се одмах сви дугови измире. По нашој процедури често прође и по неколико месеци, па су они у стресу, питају да ли ће да плаћају камате", каже Илић.
Зашто Руси из Црне Горе купују некретнине у Србији?
Када је у питању куповина кућа, за њих су најпривлачније оне које су ван града, ка Космају или Авали. Илић напомиње да су и они раније градили велике куће као и ми, али да се тај тренд променио и да сада сматрају да им је довољно до 150 квадрата.
"Траже да објекат има једну или две спаваће собе, једну гостињску собу, и то је то. Са неким двориштем да буде, 200 до 500 квадрата, да има неке садржаје да буде што ближе граду, али да буде у природи. Наш проблем у понуди је што су куће које су доступне за продају огромне и када се то помножи са ценом квадрата она је висока и не продаје се лако. Уопште им, међутим, није проблем да купе старе куће, које ће после реновирати", каже Илић.
Он напомиње да је у последње време интересантно да многи Руси продају некретнине у Црној Гори, јер немају директних летова и то им, уз још неке друге ствари, отежава живот, и онда купују станове и куће овде у Србији.
"Прича се да се очекује још један талас Руса, али не верујем да ће доћи тако велики број људи као што је то било пре неколико година. За њих је специфично да они буквално вуку једни друге, а с обзиром да је огроман број Руса остао овде, дефинитивно можемо очекивати константан прилив и на наше тржиште некретнина", сматра Добрица Илић.
Live
