Економија
Корак ближе ка "Дружби": Одређени еколошки услови за нафтовод Србија-Мађарска
Реч је о нафтоводу који ће се градити од мађарске границе до Новог Сада, а који ће Србији омогућити да добија нафту из још једног правца - преко руске "Дружбе"
Министарство заштите животне средине донело је званично решење којим се државном предузећу "Транснафта" АД Панчево одређују тачан обим и садржај обавезне Студије о процени утицаја на животну средину за пројекат изградње магистралног нафтовода. Реч је о нафтоводу који ће се градити од мађарске границе до Новог Сада, а који ће Србији омогућити да добија нафту из још једног правца - преко руске "Дружбе".
Овим кораком успешно је затворена и међународна фаза процедуре, пошто је Министарство енергетике Мађарске званично потврдило да неће учествовати у поступку, проценивши да пројекат са српске стране не носи ризике од прекограничног загађења.
Донета одлука представља званичан почетак обимног административног и стручног посла за домаћи конзорцијум на челу са компанијом МВМ Јужна Бачка, који је почетком маја добио уговор за реализацију овог пројекта вредан 17,4 милијарде динара.
Физички радови на терену законски не могу почети пре него што извођачи и пројектанти израде саму студију, предају је на јавни увид грађанима и за њу добију коначну сагласност државе. Инвеститор за овај посао има рок од тачно годину дана.
Будући нафтовод биће дуг око 113 километара. Траса полази од граничног прелаза Хоргош и протеже се кроз катастарске парцеле на територији Кањиже, Сенте, Аде, Бечеја, Жабља и града Новог Сада, где се завршава на постојећем Терминалу "Транснафте".
Осим самих подземних цеви, конзорцијум ће морати да изгради и 11 пратећих надземних објеката отпремно-пријемних чистачких станица и блок станица на парцелама у Хоргошу, Кањижи, Бачком Петровом Селу, Бечеју, Бачком Градишту, Чуругу, Госпођинцима и Каћу.
Пројекат подразумева и градњу пратећих приступних путева, електроенергетских инсталација, катодне заштите и телекомуникационих система.
Студија о процени утицаја пројекта на животну средину ће морати да буде изузетно детаљна, јер траса нафтовода на свом путу пресеца неколико паркова природе, еколошки значајних подручја, као и међународне и локалне еколошке коридоре који су станишта строго заштићених врста.
Поред екологије, огроман изазов биће и заштита културног наслеђа. Према подацима територијалних завода за заштиту споменика, на простору предвиђеном за коридор нафтовода налази се разноврсно археолошко благо. Машине ће морати да копају кроз евидентиране локалитете насеља и некропола који датирају још од периода раног неолита, па све до турског и посттурског доба, због чега ће током радова бити неопходан строг и константан надзор археолога.
С еколошке тачке гледишта, Министарство је у документацији назначило да током редовног рада нафтовода неће бити загађења ваздуха, непријатних мириса нити отпадних технолошких вода. Највећи утицај на животну средину биће привременог карактера – током градње ће долазити до емисије издувних гасова и повишене буке саобраћајних и грађевинских машина. Загађење земљишта, површинских и подземних вода наводи се као реална опасност искључиво у случају акцедената и непредвиђених удесних ситуација, због чега ће студија морати да предвиди ригорозне безбедносне системе и планове превенције.
Изградња ове нафтне интерконекције представља стратешки приоритет Србије, јер ће њоме коначно бити укинут стопроцентни монопол хрватског Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), преко којег се домаћа рафинерија у Панчеву до сада једино снабдевала сировом нафтом. Повезивањем на мађарски систем код Хоргоша, Србија добија алтернативну руту и директан приступ руском нафтоводу Дружба, највећем нафтоводном систему на свету.
Пројекат има и снажну економско-политичку димензију пошто је лидер изабраног конзорцијума, компанија МВМ Јужна Бачка, у већинском власништву мађарске државне електропривреде, што додатно објашњава заједнички интерес Београда и Будимпеште за брзу реализацију.
Према ранијим најавама Министарства рударства и енергетике, циљ је да нафтоводом прва нафта потекне најкасније до краја 2027. године.
Нови нафтовод омогућава да Србија добија нафту из правца Мађарске чијом територијом пролази руски нафтовод "Дружба". Изградњом овог нафтовода, Србија диверсификује своје изворе снабдевања и тако јача енергетску стабилност и сигурност.
Live
