Црно и црње: Какве су прогнозе ОЕЦД-а за привредни раст

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) саопштила је данас да ће глобални привредни раст успорити са 3,4 одсто у 2025. на 2,8 одсто у 2026. због рата на Блиском истоку, док се у 2027. очекује делимични опоравак на 3,1 одсто раста.

Наведени основни сценарио прогнозе подразумева ограничене поремећаје у снабдевању и постепени опоравак производње и извоза енергената из земаља Персијског залива од средине 2026. године.

Други, неповољнији сценарио, предвиђа да би поремећаји у производњи и извозу енергената могли да потрају током читаве 2027. године, уз више цене енергије, повећан ризик од несташица и заоштравање глобалних финансијских услова.

У случају дуготрајног поремећаја на енергетским тржиштима, глобални привредни раст могао би да падне на 2,1 одсто у 2026. и свега 1,8 одсто у 2027. години.

Зашто је Европи потребна Русија: Да би преживела

ОЕЦД упозорава да би последице биле посебно изражене у Азији, Европи и земљама у развоју које су највише изложене расту цена енергије и хране.

У том сценарију раст економија чланица ОЕЦД-а износио би само 0,9 одсто у 2026. и 0,5 одсто у 2027. години, у поређењу са 1,5 и 1,7 одсто колико се очекује у случају бржег смиривања кризе, преноси Танјуг.

Организација наводи да енергетски шок подстиче раст цена сировина, док се индиректни ефекти преносе на читаву економију, посебно кроз више трошкове пољопривредне производње и хране.

Поред тога, у случају дуготрајног конфликта на Блиском истоку свету прети и раст инфлације и незапослености, као и слабљење инвестиција, наводи ОЕЦД на својој веб страници.

Главни економиста ОЕЦД-а Стефано Скарпета рекао је да би трајно решавање сукоба донело олакшање не само региону Блиског истока, већ и светској економији, упозоравајући да економски и друштвени трошкови расту са сваким продужавањем кризе.

ОЕЦД истиче да су посебно угрожене земље у развоју које располажу ограниченим енергетским резервама, имају веће учешће хране и енергије у потрошњи домаћинстава, слабије јавне финансије и рањивије валуте.

"Владе имају низ краткорочних опција за ублажавање последица кризе у снабдевању енергијом, посебно за најрањивија домаћинства и мала предузећа", додао је Скарпета.

Како је навео, актуелна криза указује да је хитно потребно смањити зависност привреда од увоза фосилних горива.