Цене нафте на светском тржишту нагло су пале после вести о договору Сједињених Америчких Држава и Ирана о прекиду рата, који је и довео до кризе с горивом. Саговорници РТ Балкан сматрају да ће се ове промене на светском тржишту одразити на цене горива и код нас, али напомињу да ће то највише зависити од потеза државе, која се током енергетског потреса са Блиског истока одрекла акцизе од 20 одсто, да цене на пумпама не би нагло скочиле.
Влада Србије је 15. јуна продужила Одлуку о привременом смањењу износа акциза на деривате нафте до 21. јуна , па је акциза за оловни бензин 61,24 динара по литру, за безоловни бензин 57,6 динара по литру, а за гасна уља 59,23 динара за литар.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да би Влада Србије можда већ сутра могла да донесе одлуку о корекцији акциза на гориво, као последицу смиривања ситуације на светском нафтном тржишту. Он је рекао да очекује да се сутра акциза врати на десет одсто, односно да умањење, којим је држава практично смањила притисак на цене на пумпама због наглог раста цена нафте на светском тржишту, више не буде 20 одсто. Вучић је додао да постоји могућност да та одлука буде потпуно укинута већ следеће недеље.
"Можда следеће недеље укинемо то што се држава одрицала дела акциза, што смо урадили да људима и држави олакшамо, а опет верујем да цена деривата неће расти. То би додатно допринело напретку и зато се радујемо томе", рекао је Вучић.
Стручњак за енергетику и почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић је рекао за РТ Балкан да не очекује веће осцилације када су у питању цене деривата.
"То би требало да се 'сретне', с једне стране повећавање акциза за 10 одсто, како је најављено, па онда после за још 10 посто, а истовремено ће доћи до пада берзанске цене сирове нафте. Ту ћемо отприлике бити на истом. Мада би, по логици ствари требало да се вратимо на почетни положај, као што је било пре него што је дошло до рата на Блиском истоку", казао је Атанацковић.
Уредница "Енергије Балкана" Јелица Путниковић је рекла да укидање акциза не може да траје дуго и неограничено, јер се из акциза пуни буџет.
"То је једна врста пореза и неопходно је да би се финансирало све оно што не доноси приходе, а то је и образовање, здравство, као и низ инфраструктурних пројеката. Држава функционише захваљујући порезу и акцизама", изјавила је Путниковић за РТ Балкан.
Цене нафте пале су данас након што су председници САД и Ирана, Доналд Трамп и Масуд Пезешкијан потписали Меморандум о разумевању којим су окончали рат између две земље после 110 дана. Портал "Трејдинг економикс" наводи да је цена сирове нафте сада 74,56 долара за барел, а цена Брент нафте 77,64 за барел.
Небојша Атанацковић је указао да се доста брзо берзанска цена за набавке које тек треба да уследе вратила и напоменуо да је она и у нормалним околностима, пре ескалације сукоба и затварања Ормуског мореуза, знала да варира до 80 долара, а да је сада већ испод тог износа.
"Инфраструктура у Персијском заливу је оштећена у нападима и сигурно неће бити могућности испоруке ни из Ирана ни из ових других арапских земаља у количинама као што је то било пре почетка сукоба. Међутим, према ономе како сада изгледа, како је од најава могућности потписивања споразума цена брзо дошла на ниво који је испод 80 долара, могло би се очекивати да ће врло брзо пасти на око 70 долара, колико је у принципу била на почетку сукоба", казао је Атанацковић.
Аналитичарска компанија "Кплер" је у свом извештају навела да је штета на нафтној инфраструктури ограничена и да би могло бити потребно само шест недеља да рафинерије наставе са нормалним радом, а очекује се да ће се иранска производња – иронично – најбрже опоравити. Напади на инфраструктуру и затварање Ормуског мореуза довели су до тога да се дневно производи око 12 милиона барела нафте мање. Али, "Кплер" предвиђа да би се та бројка могла смањити на само 2,6 милиона барела дневно до краја августа ако се споразум одржи, а очекује се да ће снабдевање из Ирака и Кувајта достићи предратни ниво до децембра.
Саговорници РТ Балкан сматрају да ће и од епилога са Нафтном индустријом Србије зависити за колико ће пасти цена горива и указују да је лиценца за рад тој компанији продужена само до 1. јула.
Атанацковић је рекао да је и даље велики део у вези са преговорима под велом тајне и да ми практично немамо информације, а да НИС у тренуцима када не зна колико ће му још трајати лиценца и да ли ће бити продужена, не може да склапа најповољније уговоре о набавци нафте, нити неке дугорочне аранжмане. Ипак, сматра да сигурно неће бити несташица, ни неког драстичног скока цена.
"НИС је и у претходном периоду имао веће улазне цене него што би имао да је могао да уговара набавке на дужи период, односно да није под санкцијама. Ипак, не бисмо ми остали без снабдевања ни да договор пропадне, јер све док постоји неко ко жели да купи неку робу и неко ко жели да је прода, нема опасности да бисмо остали без снабдевања. То смо видели и када је рафинерија у једном тренутку престала да ради. Тржиште се снабдевало дериватима из увоза и није било већих проблема", напоменуо је Атанацковић.
Јелица Путниковић је указала да ситуација са НИС-ом заправо није утицала на поскупљење горива на бензинским пумпама, колико је утицало то што се ратовало на Блиском истоку.
"Сведоци смо последњих дана да је, после најава о отварању Ормуског мореуза нафта појефтинила и цене сирове нафте су брзо почеле да падају. У наредном периоду би требало и ми то да осетимо. Имали смо поскупљење које је било умањено, јер се држава одрекла дела акциза, а забранила је и извоз деривата да би остало довољно на домаћем тржишту. Надамо се да ће држава ипак мало сачекати да се устали ова нижа цена нафте и да се умири ситуација, пре потпуног враћања акциза", казала је Путниковићева за РТ Балкан.
Литар бензина на пумпама у Србији је тренутно 194 динара, док је дизел 220 динара. А који ће потез повући држава, знаћемо већ сутра, када Министарство трговине објављује колике ће бити максималне дозвољене продајне цене деривата до следећег петка.