Свет
Дигитални Ормуз: Иран игра "подводни шах"
Глобална економија још није схватила главну војну тајну Западне Азије: следећи велики рат неће почети нападом на нафтне платформе, већ "тихим гашењем" интернета, пише руски експерт за Блиски исток Виктор Михин
Иранска новинска агенција Тасним, повезана са Корпусом исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), објавила је 22. априла 2025. године чланак под насловом "Три практична корака за профит од интернет каблова у Ормуском мореузу", који, поред осталог, садржи детаљне мапе подводне инфраструктуре која пролази кроз Ормуски мореуз.
Глобална економија још није схватила главну војну тајну Западне Азије: следећи велики рат неће почети нападом на нафтне платформе, већ "тихим гашењем" интернета, пише руски експерт за Блиски исток Виктор Михин за сајт "Њу истерн аутлук".
То је скривена артерија која лежи на дну Персијског мора. Навикли смо да мислимо да је Ормуски мореуз уско грло за 20 одсто светске нафте, наставља Михин, али од 2024. године та слика је застарела. Данас, дигиталне артерије пролазе дуж морског дна мореуза, кроз које се сваке секунде преноси 99 одсто међуконтиненталних података и финансијских трансакција, вредних око 10 билиона долара.
Ову "дигиталну артерију", пише руски експерт, немогуће је заштитити било каквим наоружањем. Техеран је у сваком тренутку способан да их прекине.
Кључни кабловски системи пролазе кроз воде мореуза: ААЕ- 1, "Фалкон", "Галф бриџ интернешенел"... Физички, они су мање заштићени од било ког танкера за нафту, примећује Михин, а доступни подаци указују једну на шокантну чињеницу: сваке године се, широм света, догоди око 200 инцидената оштећења каблова, а већину њих не узрокују саботаже већ случајно спуштена сидра са танкера.
Зато је Персијски залив много важнији и од самог Волстрита.
Војни манифест Иранске револуционарне гарде
Овај чланак је више од обичног чланка, додаје овај експерт, то је, у ствари, претња, прави војни манифест.
Америчко-израелска коалиција губи овај рат, јер се, и једни и други, припремају за ракетне нападе, али Иран је почео да игра "подводни шах". Техеран, притом, уопште не мора да пресече ове каблове. То је, заправо, пише Михин, "понуда договора која се не може одбити".
Иран је саопштио: "Страни оператери морају да добију дозволе од нас и да плате 'накнаду за заштиту' за постављање каблова у иранским водама."
Захтев Техерана заснован је на једноставној географској чињеници: сва кабловска интернет инфраструктура земаља Персијског залива (УАЕ, Бахреин, Катар) пролази кроз овај уски пролаз. Ови каблови су положени у оманским водама, али они ипак остају у домету иранских брзих чамаца, пројектила и дронова.
Права моћ Ирана се открива не у сечењу кабла, већ у његовој поправци. Сидро са брода може оштетити кабл, али, ако Иран блокира поправку, он узима глобалну економију за таоца.
"Једноставна и цинична логика"
Представљени подаци о пословању француске државне компаније "Алкател" представљају случај која би требало да се изучава на свим војним академијама, каже Михин: 12. марта 2025. године, "Алкател" је прогласио "вишу силу" у Персијском заливу. Специјализовани бродови за поправку нису могли да добију дозволу за улазак у воде, или су се једноставно плашили да ће постати мете.
Техеранска логика је једноставна и помало цинична, наставља он: "Не можете поправити кабл без наше дозволе. А, ако не дамо дозволу..."
Да бисмо разумели шта чека читав Персијски залив у случају обнављања рата, погледајмо догађаје у Црвеном мору 2024–2025. Покрет Хутија (савезника Ирана) нису намерно пресекли каблове, они су само нападали бродове који су потом плутали и вукли сидра по морском дну.
Резултат? Три кабла су оштећена током 2024. године, а поправке су трајале шест месеци. Од четири оштећена кабла у септембру 2025, један је и даље прекинут...
25 одсто саобраћаја између Азије и Европе је пропало.
За приватне трговце или владине комуникације, губитак од неколико милисекунди кашњења сигнала значи колапс арбитражних стратегија и цурење података. Али, Ирану, пише Михин, уопште није потребан потпуни прекид веза. Потребна му је само нестабилност, која ће, неминовно, повећати стопе осигурања и натерати компаније да плаћају Техерану.
Иранска логика асиметричних одговора
Уколико Иран успе да наметне режим дозвола свим оператерима за пролаз кроз своје територијалне воде (а мореуз је уско грло које је физички тешко заобићи), каже Михин, Техеран ће добити приступ "задњим вратима".
Да би избегли кашњења у операцијама, оператери ће морали да прихвате тешке услове: инсталирање опреме за тајно пресретање саобраћаја, да предају кључеве за шифровање и да блокирају све податке на захтев ИРГЦ.
То значи да би Техеран имао у рукама кључ за све податке УАЕ, Бахреина и Саудијске Арабије, који представљају крипто-чворишта и финансијске центре. Односно, Иран би добио кључ економских тајни својих противника. А то је шпијунажа легалним средствима, путем поморског права.
САД су пред тим немоћне. То је суштина иранских "асиметричних одговора".
САД и Израел имају крстареће ракете и Ф-35, пише овај експерт, али немају одговор на ово: "Ратни брод распоређен да чува кабл је само мета за иранске ракете са копна. Каблови леже на дубини од 100 до 200 метара, и немогуће је поставити наоружане стражаре дуж сваког метра мреже..."
Једнако је немогућа и операција одмазде на морском дну. Ако америчко-израелска коалиција нападне иранске луке, Техеран ће једноставно "угасити светла" у Бахреину и УАЕ, и прекинути њихове финансијске токове.
Победа без испаљеног метка
Закључке је, каже Михин, једноставно извести: "Иран не жели да уништи интернет. Жеља за пресецањем каблова је инфантилна стратегија. Циљ Ирана је монетизација ризика."
За државе Персијског залива, дошао је тренутак истине. Оне су деценијама градиле центре података и "суверене облаке", верујући да им контрола података унутар њихових граница гарантује безбедност. Иран им сада показује да је ова контрола бесмислена ако пут до тих података иде кроз непријатељски мореуз.
Рачуница је Техерана веома једноставна: Иран наноси економску штету упоредиву са војном операцијом, али без испаљеног метка и без губитка иједног војника.
Амерички лидери расправљају о ограничењу цене нафте, Иран је већ одредио цену за дигитални пролаз. То је нова реалност Блиског истока, где подаци постају талац географије, а глобални интернет талац режима Техерана.
За државе Залива, спас би било потпуно реструктурирање копнених рута преко Турске или Кине, али то би трајало годинама.
Иран, у међувремену, има све што му је потребно да диктира услове овде и сада, а то и чини, закључује Михин, док Вашингтон држи очи упрте у небо, чекајући ракете.
То је перспектива која леди крв у жилама Пентагона.
Live
