Економија
Министарка енергетике о пројекту за Ђердап 3: Највећа хидроелектрана Југоисточне Европе
Дубравка Ђедовић Хандановић је подсетила да Србија и САД имају потписан стратешки споразум о сарадњи у енергетском сектору који је ступио на снагу у марту прошле године, а да је Ђердап 3 препознат као један од пројеката који се може реализовати у оквиру те сарадње
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас у Букурешту да пројекат Ђердап 3 има потенцијал да буде највећа реверзибилна хидроелектрана у Југоисточној Европи и да ће се до краја месеца знати које су компаније од шест заинтересованих за извођење радова испуниле критеријуме на јавном позиву.
Влада Србије је, иначе, позвала компаније да се пријаве за учешће у реализацији пројекта изградње реверзибилне хидроелектране "Ђердап 3", а јавни позив за изражавање интересовања за учешће у поступку избора добављача који ће бити партнер за реализацију пројекта објављен је на сајту Амбасаде САД у Србији!? Како се наводи, јавни позив је заснован на Споразуму између Владе Републике Србије и Владе САД о стратешкој сарадњи у области енергетике, који је ступио на снагу 28. марта 2025. године.
Ђедовић Хандановић je данас потписала у Букурешту Меморандум о разумевању о олакшању размене информација у вези са пројектом РХЕ Ђердап 3 са премијером и вршиоцем дужности министра енергетике Илие Боложаном.
"Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације, а већ смо успоставили заједничке радне групе са румунским партнерима и намеравамо да обезбедимо редовну размену информација", рекла је Ђедовић Хандановић после састанка са Боложаном и потписивања меморандума у Влади Румуније.
Она је за Танјуг истакла да пројекат изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 има свеобухватан значај за енергетску сигурност и безбедност Србије, али и за цео регион.
"Србија има могућност да себе енергетски обезбеди за деценије које долазе и о томе желимо да разговарамо са нашим румунским партнерима", рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је казала да ће у зависности од техничког решења које ће се одабрати у наредном периоду капацитет Ђердапа 3 бити између 1.200 и 2.400 мегавата чиме ће се обезбедити већа сигурност, безбедност, али и флексибилност нашег енергетског система.
"Зато што има ту могућност да акумулира, односно штеди енергију у оним моментима када је има више или када је јефтинија, а да убацује у систем енергију кроз велики грађевински подухват, биће једно или два акумулациона језера и о томе ће се расправљати кроз техничка решења у будућности", навела је министарка.
Подсетила је да Србија и САД имају потписан стратешки споразум о сарадњи у енергетском сектору који је ступио на снагу у марту прошле године, а да је Ђердап 3 препознат као један од пројеката који се може реализовати у оквиру те сарадње.
На питање о заједничким пројектима са Румунијом у енергетском сектору који ће бити на столу у разговорима у Букурешту, министарка је подсетила да је Србија са Румунијом потписала 2024. године меморандум о разумевању о изградњи заједничке гасне интерконекције.
"То је од изузетне важности, тиме ћемо добити још једну гасну интерконекцију која је на територији Србије дугачка 13,1 километар, процењене инвестиционе вредности 12 милиона евра, где ћемо се спојити са румунском страном. На страни Румуније је нешто више од 70 километара", рекла је Ђедовић Хандановић.
Додала је да су Србијасас и Трансгас из Румуније у јуну прошле године потписали споразум о сарадњи у оквиру тог пројекта, који је значајан јер ће се Србија повезати са гасоводом Бруа и имати додатне изворе гаса.
Додала је да је Србија повећала више од два-три пута увоз дизела и бензина у претходних 18 месеци из Румуније због санкција НИС-у.
Указала је да Румунија има 30 година искуства у нуклеарној енергетици, као и образовни кадар и научне институте са којима можемо да сарађујемо на размени знања и искустава у развоју нуклеарне енергије.
"Ми смо отпочели прву фазу развоја нуклеарног програма, и због тога нам је јако важно да са једном суседном земљом, са којом имамо изузетне односе, можемо да проширимо сарадњу и у том пољу. Румунија разматра и увођење малих нуклеарних реактора, већ ради на једном конкретном пројекту, и мислим да имамо доста тога да научимо од наших румунских пријатеља", казала је министарка и додала да сарадња са Румунијом у енергетском сектору датира још од 1963. када су тадашња СФРЈ и Румунија потписале споразум о сарадњи на изградњи и коришћењу хидропотенцијала реке Дунав и изградњи Ђердапа 1 и 2.
Live
