Економија

Још једно сведочанство о лицемерју Лондона: Случај "Бритиш стила"

Шест година након што је кинеска компанија "Ђингје група" спасила предузеће у стечају које ниједан други инвеститор није желео да преузме, влада Уједињеног Краљевства је практично преузела имовину инвеститора којег је некада поздрављала као спаситеља. Овај потез лако би могао да усмери будуће односе Пекинга и Лондона
Још једно сведочанство о лицемерју Лондона: Случај "Бритиш стила"Getty © Christopher Furlong

Британска влада национализовала је "Бритиш стил", једну од најзначајнијих британских компанија, која је од пролећа 2020. године била у власништву кинеске групације "Ђингје".

Та вест би сама по себи била запажена у светским оквирима. Посреди је гигант, неко би рекао један од стубова британске економије, са погонима у три европске земље и са приходима који се рачунају у милијардама фунти. Али, ова вест је још значајнија са правног и политичког, односно геополитичког аспекта, јер сведочи о традиционално хладнокрвном лицемерју Лондона.

Када је "Бритиш стил" 2019. године коначно отишао у стечај, након бурне економске и социјалне прошлости која је врцала од национализација, отказа десетинама хиљада радника, поновних приватизација и продаја компаније, мало је купаца заиста било заинтересовано да уложи новац у посрнулог гиганта.

Кинеска групација "Ђингје" купила је пропалу компанију за око 70 милиона фунти (94 милиона долара), а затим је уложила нешто више од 1,2 милијарде фунти како би производња била настављена, али и како би се сачувале хиљаде радних места.

Британска јавност и политички естаблишмент тада су срдачно поздравили кинеско спасавање "Бритиш стила", да би само шест година касније влада у Лондону хладнокрвно национализовала ту компанију под изговором заштите "националне безбедности" и "индустријске отпорности".

"Карактер једне земље открива се по томе како се односи према онима који су се одазвали њеном позиву у тренуцима  када су се други повукли. Према том мерилу, национализација компаније 'Бритиш стил' у Уједињеном Краљевству говори мање о челику, а више о променљивом односу те земље према страном капиталу", навео је лист "Чајна дејли" у редакцијском коментару.

Шест година након што је кинеска компанија "Ђингје група" спасила предузеће у стечају које ниједан други инвеститор није желео да преузме, влада Уједињеног Краљевства је практично преузела имовину инвеститора којег је некада поздрављала као спаситеља. "За земљу чија је највећа компаративна предност дуго била репутација исправности и поштовања права својине, овакав потез тешко да је могао бити штетнији", додао је поменути кинески лист.

Британска влада је, поврх свега, саопштила и да ће тек утврдити износ којим би требало да обештети кинеске власнике.

Компанија "Бритиш стил" пословала је са тешкоћама које би неко ко пажљивије прати ситуацију пре повезао са економском ситуацијом на општем европском простору и тржишту, него са структуром власништва.

Спор око накнаде само је додатно продубио забринутост, а кључно питање гласи: зашто влада у Лондону трошкове пословања "Бритиш стила" сада преноси на властите пореске обвезнике, уместо да остави власнике да се носе са тржишним недаћама?

"Ђингје група" је у недељу саопштила да је Уједињено Краљевство "погазило међународна правила о инвестицијама" понудивши практично никакву накнаду. Компанија захтева од владе у Лондону да "обезбеди брзу, пуну и делотворну надокнаду за све губитке".

Како је тим поводом приметио "Чајна дејли", чак и многи посматрачи у Уједињеном Краљевству признају изразито политичку природу ове интервенције. Како су истакли, изузетна брзина усвајања хитних закона и трајна неизвесност у погледу накнаде "разоткрили су непријатну напетост између индустријске стратегије и дугогодишње репутације Уједињеног Краљевства као земље која обезбеђује уговорну извесност".

Шта се конкретно догодило, а што је влада у Лондону искористила као повод да национализује "Бритиш стил"? Како објашњава редакција "Чајна дејли", политика је надвладала економију.

"Мало ко би оспорио да челик има посебно место у прорачунима националне безбедности, посебно имајући у виду да се у Сканторпу налазе последње високе пећи у Уједињеном Краљевству способне за производњу примарног челика", пише кинески лист.

Суочен са све већим губицима и све строжим еколошким захтевима, "Ђингје" је предложио да се оне замене чистијим електролучним пећима, што је прелаз који се већ спроводи у великом делу светске индустрије челика. Да би финансирала ту трансформацију, компанија је затражила подршку владе УК у износу од око милијарду фунти. Лондон је понудио само половину тог износа. Када су преговори пропали и када се 'Ђингје' припремио да угаси високе пећи, министри су закључили да УК политички не може себи да приушти да постане једина земља Групе седам без капацитета за производњу примарног челика".

Уместо да постигне комерцијални компромис, британски парламент је "изузетном брзином" усвојио специјалне законе како би спровео формалну национализацију. Лондон је тако заштитио своје капацитете за производњу челика, али је истовремено створио други проблем: "да ли страни инвеститори и даље могу да претпоставе да ће комерцијалне одлуке остати изоловане од променљивих политичких приоритета? За многе, одговор је све више – не", наводи кинески лист.

Кинеско Министарство трговине упозорило је да ће одлука о национализацији неизбежно ослабити поверење кинеских компанија које инвестирају у Великој Британији. Министарство спољних послова Кине позвало је владу у Лондону да поштује тржишне принципе, уговорне обавезе и билатерални споразум о заштити инвестиција између две земље, истовремено јасно стављајући до знања да Пекинг подржава предузећа која желе да заштите своја права судским путем.

"За будућег премијера УК Ендија Бернама, начин на који је решено питање 'Бритиш стила' представљаће рани тест економског прагматизма његове владе", упозорава редакција "Чајна дејли".

Глобални положај Британије дуго је почивао на уверењу да су њене институције трајније од дневне политике. Ако се то уверење уруши, инвеститори широм света ће другачије процењивати поузданост земље која себе сматра једним од најстаријих шампиона "владавине права", закључио је кинески лист.

image
Live