Денда о Србији и БРИКС-у: "Нећемо, ваљда, остати заробљени у Европи која се спрема за ратове"

Све је спремно за почетак 18. самита БРИКС-а у Њу Делхију. Руски председник Владимир Путин стигао је у индијску престоницу, где се састао са домаћином скупа, премијером Индије Нарендром Модијем, а уочи самита обратио се и учесницима Пословног форума БРИКС-а.

Управо је Путин својим наступом, према оцени новинара и дугогодишњег дописника из Кине Милорада Денде, практично задао тон овогодишњем окупљању.

"Сама чињеница да се уочи самита одржава Пословни форум БРИКС-а довољно говори о томе шта је преокупација земаља БРИКС-а у свету који се мења. Економија, високе технологије, вештачка интелигенција и развој свих облика сарадње заузимаће све значајније место у њиховим односима", рекао је Денда за емисију "Данас на РТ".

Како истиче, реч је о процесу који се више не може посматрати са стране.

Путин на форуму БРИКС-а: Свет се мења, долазе нове локомотиве развоја

"Ако се на једном месту окупља половина светског становништва, око 40 одсто светске економије и близу 30 одсто светске трговине, онда је то место у које треба уперити поглед и пажљиво пратити шта се догађа", каже гост телевизије РТ Балкан.

"Стари лидери развоја одлазе"

Денда подсећа на Путинову поруку да стари центри светског развоја постепено губе некадашњу улогу, док се појављују нови.

"Путин је рекао да одлазе стари лидери развоја. Није рекао где су а, наравно, мисли се на Запад. Концепт развоја света полако се истрошио и долазе нови центри. То су управо они који се окупљају у ШОС-у и БРИКС-у", наводи Денда.

А бројке које је изнео гост емисије "Данас на РТ" најбоље показују размере промене:

"Пре четврт века више од 50 одсто светског БДП-а остваривао је Запад, односно Г7. Сада су они на око 28 одсто, док се земље БРИКС-а приближавају цифри од 50 одсто, тачније сада су на око 40 процената. То је права слика колико се свет мења и колико ће се тек мењати".

Борба за очување старих привилегија

На питање како на стварање новог поретка гледају земље БРИКС-а, а како НАТО, Вашингтон и колективни Запад, Денда оцењује да је реч о борби за очување досадашњег система моћи.

"Ови други настоје да очувају досадашњи поредак, привилегије и све што је произилазило из њиховог вишевековног владања светом. Зато је то нимало лака, грчевита борба да се сачувају привилегије и монополи и да се друге земље спрече у развоју", каже он.

У том контексту посматра и актуелна дешавања око Ирана и Персијског залива.

"На први поглед то делује као регионална ствар, као нетрпељивост Америке према Ирану. Не. Ради се о крупним геостратешким померањима", сматра Денда.

БРИКС позвао на реформу ММФ-а и Светске банке

Он указује да су у БРИКС-у окупљени неки од највећих светских произвођача, али и потрошача енергије.

"Иран, Саудијска Арабија и УАЕ су велики произвођачи нафте и гаса, док су у истом оквиру и највећи азијски потрошачи. Више од 40 одсто нафте Ирана, Саудијске Арабије и Емирата иде у Азију, пре свега у Кину и Индију. Код УАЕ тај проценат достиже око 90 одсто. То показује колико је безбедност Персијског залива неодвојива од развоја и напредовања Азије", објашњава Денда.

Због тога, како оцењује, амерички рат против Ирана треба посматрати и кроз ширу борбу око будуће економске архитектуре света.

Русија и Кина – сарадња ће бити све већа

БРИКС је, оцењује, значајно допринео и продубљивању сарадње Русије и Кине.

"Када је Путин говорио о размени најновијих технологија, мислио је пре свега на Кину. Та сарадња ће бити све већа и, према ономе што се најављује и споразумима који се закључују, стално ће напредовати. На форуму у Владивостоку су потписани уговори вредни преко 60 милијарди долара између Кине и Русије", подсећа Денда.

Говорећи о суштинској разлици између БРИКС-а и ШОС-а са једне и западних структура са друге стране, гост телевизије РТ Балкан указује на потпуно различите концепте међународних односа.

"Ако имате на једној страни оне који гађају цевоводе и онемогућавају доток нафте и хране земљама – шта је то? Насиље и бесправље. То је стварање закона џунгле којем се треба супротставити", каже он.

С друге стране, БРИКС и ШОС, додаје, почивају на идеји недељиве безбедности, сарадње без условљавања и помоћи земљама да се развијају.

"Да се земље извлаче из сиромаштва и развијају, а не да буду плен као што су биле вековима. То је суштинска разлика", наглашава Денда.

Дедоларизација неће доћи преко ноћи

Једна од важних тема самита биће и изградња алтернативних финансијских механизама и постепено смањивање зависности од долара.

Денда подсећа да то питање није ново и да је на дневном реду БРИКС-а већ годинама.

"Од тренутка када је долар почео да се користи као оружје у сукобљавању и подјармљивању држава, за БРИКС је то било звоно за узбуну да се морају пронаћи алтернативни модели", каже он.

Ипак, упозорава да дедоларизација не може бити брз процес.

"Долар и даље чини више од половине светских девизних резерви и има огроман удео у међународним трансакцијама. Зато треба тражити алтернативне путеве који не значе непријатељство према долару, већ механизме који омогућавају да се он заобиђе. То се неће догодити преко ноћи, али тренд је незаустављив", истиче Денда.

И захтев БРИКС-а за реформу ММФ-а и Светске банке види као део истог процеса.

"У тим организацијама морају да дођу до изражаја ставови и интереси широког круга земаља Глобалног југа. Није потребно њихово разбијање, већ реформа", каже он.

Србија и БРИКС: "Морамо да покажемо интересовање"

Када је реч о Србији, Денда сматра да Београд не би смео да игнорише платформу која окупља све значајнији део света.

"Ми морамо да покажемо интересовање. Бићемо дочекани раширених руку", каже Денда, осврћући се и на поруке портпарола Кремља Дмитрија Пескова о односу БРИКС-а према Србији.

Како истиче, принципи које заговара БРИКС у многим питањима поклапају се са виталним интересима Србије.

"Ако имате залагање да се долар не користи као оружје, залагање за равноправност и недељиву безбедност свих земаља, природно је да Србија буде окренута тим принципима и да учествује у стварању тог света. Нећемо ваљда остати заробљени у овом свету у Европи који се спрема за ратове", поручује Денда.

За Србију, додаје, није пресудно само питање формалног чланства.

Песков за РТ Балкан: Земље БРИКС-а спремне да помогну нормализацију ситуације на КиМ

"Ми морамо да користимо сваки форум на којем можемо да истакнемо своје ставове, своја залагања и борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета наше земље. То је за нас у овом тренутку најважније", наглашава гост телевизије РТ Балкан.

Поруку из Москве види и као сигнал да би Србија унутар тог круга земаља могла да нађе више разумевања за своје државне интересе.

"Порука Пескова је да ћемо у БРИКС-у наићи на разумевање наше борбе. Ми смо под притиском оних који нам отимају територију и који нас уцењују. Зато треба да идемо на форуме на којима то можемо да саопштимо. Не морамо бити чланови, али морамо проналазити форму за учешће", каже Денда.

Свестан је, додаје, да такво приближавање није једноставно.

"Знам да је то осетљиво, да се гледа шта ће рећи преко Атлантика, шта ће рећи у Бриселу. Али ми се боримо за елементарне ствари наше државности", закључује Милорад Денда.