
Нема се, може се? Дуг развијених земаља ове године достићи ће рекордних 75,8 билиона долара

Укупан државни дуг развијених економија достигнуће до краја 2026. године рекордних 75,8 билиона долара, услед трајно високих буџетских дефицита, геополитичких тензија и све већих расхода држава, саопштила је рејтинг агенција "Фич".
Према тој процени, дуг развијених земаља ове године биће увећан за 4,2 билиона долара, чиме ће достићи ниво од 104 одсто глобалног бруто домаћег производа (БДП), преноси Танјуг извештај Ројтерса.
Поређења ради, пре две деценије износио је око 26 билиона долара , односно 68 одсто БДП-а.
Агенција процењује да ће десет највећих развијених економија чинити око 69 билиона долара укупног дуга, што одговара приближно 114,5 одсто њиховог заједничког БДП-а.

Сједињене Америчке Државе требало би да ове године забележе највећи буџетски дефицит међу развијеним земљама – 7,8 одсто БДП-а, односно око 2,5 билиона долара.
Следе Француска са дефицитом од пет одсто БДП-а, Велика Британија са 4,8 одсто, Немачка са 3,7 одсто и Јапан са 3,1 одсто.
"Фич" наводи да су раст јавног дуга током претходних година подстакли глобална финансијска криза, дужничка криза у еврозони, пандемија ковида, рат у Украјини, као и актуелни сукоб између Сједињених Америчких Држава и Ирана.
Додатни притисак на јавне финансије стварају повећана издвајања за одбрану, старење становништва, прилагођавање климатским променама и раст трошкова задуживања.
Према проценама агенције, европске земље ће између 2025. и 2029. године у просеку повећати издвајања за одбрану за 0,6 процената БДП.
Агенција упозорава да раст нивоа дуга повећава и ризике на финансијским тржиштима.
Иако су приноси на десетогодишње државне обвезнице у највећим економијама благо пали након врхунца током сукоба САД и Ирана, они су и даље за око 0,51 процентни поен виши него пре избијања кризе.
"Фич" процењује да би до 2030. године однос америчког јавног дуга према БДП-у могао да порасте на 131,5 одсто, са око 120 одсто колико се очекује 2026. године.
Јапан ће, упркос благом смањењу, задржати највиши однос дуга и БДП-а међу развијеним земљама – близу 192 одсто.
Према оцени агенције, развој вештачке интелигенције могао би да подстакне привредни раст и дугорочну одрживост јавног дуга, посебно у Сједињеним Државама, али би истовремено могао да доведе до већих издвајања за социјалну заштиту и смањења пореских прихода услед промена на тржишту рада.




