Пројекат "Велике Колумбије": Венецуела без нафте, суверенитета и избора

САД су успешно спровеле напад великог обима на Венецуелу, саопштио је 3. јануара ове године председник Америке Доналд Трамп. Председник Венецуеле Николас Мадуро и његова жена су киднаповани и пребачени на тло САД, под лажним оптужбама за трговину наркотицима.

Данашњу ситуацију у Боливарској Републици сажето коментарише руски геполитичар Леонид Савин на сајту "Регнум": "Венецуела је остала без нафте, без икаквог суверенитета и без избора". Ето, то је начин на који САД "граде демократију" у Венецуели.  

Руководство САД и Венецуеле недавно је објавило нови "стратешки споразум", према коме ће 65 милијарди барела тешке сирове нафте Боливарске Републике бити испоручено Вашингтону.

Трамп: Венецуеланска нафта ускоро у америчким стратешким резервама

На основу утврђене вредности од 65 долара по барелу – иако је тржишна цена у време споразума била 88 долара – Венецуела ће добијати само 19 долара од САД. Овај споразум обухвата 17 зона екстракције сирове нафте, укључујући језеро Маракаибо и налазишта у близини басена реке Ориноко.

Америчке инвестиције, у износу од 100 милијарди долара, наводно ће бити уложене у модернизацију венецуеланске инфраструктуре. Данашњи Каракас ово представља као веома користан и уносан посао. Ипак, ситуација у Венецуели је још увек далеко од стабилне. Чависти, којих има много у Венецуели, као и њихове присталице широм Латинске Америке, оштро су критиковали овај назови споразум, који су назвали "најновијим кораком ка губитку суверенитета земље".

Ово питање, међутим, треба посматрати у много ширем контексту. Као и амерички рат у Ирану, ово је део америчке геополитике нафте. После отмице легитимног председника Мадура, у Венецуели су се одвијали догађаји који су сасвим супротни духу чавизма и усмерени директно против суверенитета Венецуеле.

Операција "Апсолутна одлучност", пише геополитичар Рон Аледо за сајт "Геополитика", била је операција коју су спровеле америчке обавештајне агенције, пре свега ЦИА и ДИА. Америчке обавештајне агенције су регрутовале на десетине припадника војске и политичара у Венецуели – пре свега генерале и пуковнике, одговорне за безбедност Мадура и противваздушну одбрану Каракаса.

Поред тога, ЦИА и ДИА, заједно са НСА, пружале су обавештајне податке за војну операцију, као што су локације система противваздушне одбране, боравишта војних лидера лојалних Мадуру и кретање његових телохранитеља. Крајњи резултат: овом земљом данас сасвим нелегитимно влада Делси Родригез, која је пристала на улогу вазала САД.

Амнестија за све противнике Уга Чавеза

Први споразум са САД потписан је већ 21. јануара. Вашингтон је Венецуели забранио продају нафте другим земљама. Тридесетог јануара, вршилац дужности председника Делси Родригез објавила је амнестију за све који су се противили државним властима од 1999. године, откако је Уго Чавез постао председник републике.

Родригезова открила детаље "историјског" споразума: Американци у венецуеланској нафти 25 година

У фебруару су кубански саветници и медицинско особље напустили Венецуелу. Хуманитарне пошиљке нафте на острво су обустављене, што је значајно погоршало енергетску кризу на Куби. Штавише, у мају је Венецуела изручила САД и свог министра индустрије Алекса Саба, који је годинама успешно заобилазио америчке санкције. Нове власти у Венецуели су одбиле да коментаришу изручење Саба. У јулу, након земљотреса, војно и техничко особље из САД и Израела стигло је у земљу. Венецуеланско руководство више не помиње подршку Палестини.

Најављено је и обнављање односа са Израелом. Сарадња са Ираном је сасвим престала. Треба подсетити да је Уго Чавез говорио о везама Венецуеле са Исламском Републиком као о "осовини добра", која се супротставља "империји зла" – САД. Истовремено са објављивањем овог споразума, који је одобрила и Народна скупштина Венецуеле, Трамп и Родригезова су изјавили да је још прерано говорити о одржавању избора у Венецуели.

Јасно је да је Вашингтон прилично задовољан овако послушним режимом, примећује Савин. Треба очекивати и да ће САД ускоро затражити стационирање војних база, под изговором лажним борбе против трговине дрогом – потез који би захтевао измену устава Боливарске Републике.

Такође, Родригезова схвата да је мало вероватно да ће остати на челу републике након избора, јер њени потези у потпуности дискредитују наслеђе Чавеза и Мадура. Уколико опозиција освоји већину, садашњи вршилац дужности шефа државе, додаје руски геополитичар, могли би се лако наћи на оптуженичкој клупи.

Пројекат "Велике Колумбије"

Прича да је за изборе у Венецуели још прерано, резултат је, очигледно, договора између Беле куће и нових венецуеланских власти, сматра Савин. Вашингтон гледа на читаву Латинску Америку као зону директног интереса САД.

Што се тиче геополитике нафте, ирански фактор је, очигледно, и овде одиграо значајну улогу. Првобитни план Вашингтона да порази Исламску Републику и да преузме контролу над њеним ресурсима једноставно није успео.

Трамп зато покушава да реорганизује нафтне активе, рачунајући на политичке дивиденде пред изборе за Конгрес САД. Значајно је и то што је државни секретар Марко Рубио, током својих конгресних кампања, добио подршку од нафтне компаније "Ексон мобил". Он је, у ствари, веома активни лобиста ове и других нафтних фирми, који руководи операцијама против Венецуеле и Кубе.

Укратко, како уочава Аледо, циљ америчких операција у Венецуели је промена социјалистичког режима, кога је установио Уго Чавез, инсталирање проамеричке владе, коју је лако контролисати, и отимање огромних нафтних резерви земље, како би се одржала подршка америчком долару као глобалном стандарду за трансакције нафтом.

Реч је, у ствари, о пројекту стварања "Велике Колумбије",  који треба да одсече суседне земље – Колумбију, Еквадор и Гвајану и читаву Централну Америку од андских земаља и региона Амазона – ради формирања блока под контролом САД.

Од "демократије" до нафте: САД преузимају контролу над 65 милијарди барела венецуеланске нафте

Међутим, многе препреке стоје на путу амбициозних планова Вашингтона за "Велику Колумбију". Није случајно што се Бела кућа плаши избора у Венецуели. Такође, не изненађује ни то што инвеститори оклевају да уђу на тржиште ове сада нестабилне републике, додаје Савин, где би ситуација у сваком тренутку могла да измакне контроли.

Све у свему, закључује руски геополитичар, за мање од шест месеци, руководство Боливарске Републике Венецуеле одустало је од позиције ове земље као покретачке снаге мултиполарног света и боливарског социјализма, и вратило се у еру пре Уга Чавеза. Логика која стоји иза ове геополитичке капитулације је јасна: уместо да очува свој суверенитет, Венецуела се определила за апсолутну потчињеност САД.

Предаја бившег министра индустрије Алекса Саба, који је годинама служио као финансијски геније за чависте и помагао у заобилажењу америчких санкција, јесте само један у низу срамних потеза владе Делси Родригез. Па ипак, изгледа да проблеми за Венецуелу и њен народ тек почињу.

Америка сада, под Трампом, практикује дипломатију путем убистава, отмица и атентата, пише публициста Брајан Ентони Рео за сајт "Њу истрен аутлук", и претвара се у "банду убица и џелата", што ће скупо коштати амерички народ. Јер, као што се Иран није предао због убиства свог врховног верског вође, додаје он, ни Венецуела се неће предати због подмукле отмице свог председника.