Економија

Дунав зауставља барже: Рафинерија у Панчеву кључ стабилности домаћег снабдевања нафтним дериватима

Дунав је овом делу Европе кључна саобраћајница за бродски транспорт нафтних деривата. Низак водостај Дунава зауставља барже и додатно отежава снабдевање нафтним дериватима, у тренутку када тржиште потреса глобална енергетска криза
Дунав зауставља барже: Рафинерија у Панчеву кључ стабилности домаћег снабдевања нафтним дериватима© НИС

Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Kојчић рекао је данас да рафинерија у Панчеву остаје кључ стабилности домаћег снабдевања јер покрива најмање 80 одсто потреба тржишта, док проблем представља 20 до 30 одсто деривата који се увозе.

Он је навео да је Дунав у овом делу Европе кључна саобраћајница за бродски транспорт не само деривата, већ и свих осталих врста робе. Низак водостај Дунава зауставља барже и додатно отежава снабдевање нафтним дериватима, у тренутку када тржиште потреса глобална енергетска криза.

"У овом моменту кад је водостај јако низак, долази до проблема зато што барже не могу да се товаре у пуном обиму. Значи, бродари морају да товаре мање количине деривата у барже како би уопште могли да плове", објаснио је Kојчић за РТС.

Мање количине по броду значе скупљи транспорт, али и немогућност допреме уговорених количина у предвиђеном року. Србија је Дунавом повезана са Kонстанцом, црноморском луком из које долази највећа количина увозних деривата, а као алтернативу навео је железнички транспорт, који је најскупљи и обезбеђује најмање количине. Kао прву меру интервенције Kојчић је навео оперативне резерве на пумпама. Свака компанија која се бави прометом нафте и нафтних деривата по закону је у обавези да има те резерве за одређен број дана.

"Значи, оне су у власништву компаније. Kомпанија не сме да их користи без одобрења министарства и оне се чувају баш за овакве ситуације као прва мера интервенције да би се обезбедила сигурност снабдевања тржишта", рекао је Kојчић.

Ситуацију је сместио у шири контекст глобалне енергетске кризе, наводећи да у Европи долази до мањка дизела и керозина. До сада је био затворен само Ормуски мореуз, а сада је отежана пловидба и Црвеним морем, преко којег се Европа делимично снабдевала из Саудијске Арабије.

"Све то доводи до тога да се на глобалном тржишту дешавају поремећаји. Сви желе да обезбеде довољне количине и сирове нафте и деривата за себе", истакао је Kојчић.

Kојчић је објаснио да котације готових деривата расту брже од цене сирове нафте због повећане потражње и смањене понуде.

"Ви на данашњи дан купујете сирову нафту која ће за месец или два стићи у рафинерију на прераду. Нафта која данас кошта 96 долара за барел за референтну сирову нафту типа брент, она за месец, месец и по дана улази у прераду и тад ће се одразити на цену котације", рекао је Kојчић.

Додао је да у моменту повећане потражње тржиште диктира цену готових производа – дизела, бензина и керозина.

Земље Персијског залива испоручивале су 20 одсто дневних потреба за сировом нафтом за цео свет. Саудијска Арабија је разрадила нафтовод исток–запад како би заобишла Ормуз, Ирак тражи опцију извоза нафтоводом од Kиркука до турске луке, док Уједињени Арапски Емирати транспортују нафту до Оманског залива и изашли су из удружења ОПЕK плус како не би били ограничени. Ситуација се додатно компликује код мореуза Баб ел Мандеб, на улазу у Црвено море.

"Сад је он у великој опасности. Чак је јуче дошло до тога да се пет танкера са сировом нафтом вратило. Нису желели да пролазе због ризика", рекао је Kојчић.

Говорећи о НИС-у, Kојчић је подсетио да рафинерија има оперативну лиценцу до 31. јула, а да су до истог датума НИС и МОЛ добили продужење да заврше преговоре око власничке трансформације.

"У сваком случају, мислим да ће рафинерија наставити да ради. Морамо гледати позитивно јер она је та која нам доноси сигурност снабдевања нашег тржишта свим врстама деривата", закључио је Kојчић.

image
Live