Економија
Нафта поново на 100 долара: Време је за бригу?
Обновљена непријатељства између САД и Ирана, заједно са нападима Хута у Црвеном мору, изазивају забринутост јер су глобалне залихе нафте и даље озбиљно смањене
Глобалне цене нафте скочиле су на скоро 100 долара по барелу како су се борбе на Блиском истоку интензивирале.
Обновљена непријатељства између САД и Ирана поново су скоро обуставила саобраћај кроз Ормуски мореуз, док су се јеменски Хути, савезници Техерана, придружили сукобу нападима на танкере у Црвеном мору и поморском блокадом Саудијске Арабије у мореузу Баб ел-Мандеб – друге најважније руте за испоруку енергената после Ормуза. Ормуз и Баб ел-Мандеб заједно превозе отприлике четвртину светских залиха нафте.
Глобални фјучерси за нафту "брент" достигли су у четвртак чак 102 долара по барелу, пре него што су затворили на 100,69 долара по барелу, што је највиши ниво за ову референтну марку од 22. маја. Иако је "брент" у и током викенда пао испод 100 долара, остао је скоро 40 посто изнад нивоа када је рат са Ираном почео у фебруару.
Председник САД Доналд Трамп обећао је "велику војну казну" за Иран и Хуте након напада у Црвеном мору, упозоравајући да ће Техеран бити директно одговоран за поступке групе и подстичући очекивања снажнијег војног одговора. Аналитичари широм света упозорили су на даље скокове цена јер су главна чворишта за производњу нафте и руте снабдевања све више захваћени ратом.
"Голдман Сакс" је упозорио да би "брент" могао да премаши 120 долара по барелу у четвртом кварталу и да у просеку кошта 100 долара следеће године ако се поремећаји у мореузу наставе до 2027. године, са даљим растом ако се мореуз Баб ел-Мандеб и Суецки канал такође суоче са продуженим поремећајима. "Џеј Пи Морган" процењује да би сваки додатни месец поремећаја у снабдевању нафтом могао да дода око 7 до 8 долара по барелу нафте "брент", што би подигло просечне месечне цене на отприлике 114 долара ако поремећај потраје три месеца.
Нафта је већ премашила 100 долара ове године – зашто бринути овог пута?
Одмах након почетка сукоба и блокирања саобраћаја кроз Ормуски мореуз, цена нафте "брент" скочила је на четворогодишњи максимум од 126,41 долара по барелу до краја априла. Америчка референтна нафта, ВТИ (West Texas Intermediate), такође се попела на скоро 120 долара по барелу у марту.
Нагли скок је подстакао страхове од најгорег сценарија у којем би цене нафте порасле и нанеле озбиљну штету глобалној економији. Бројни аналитичари, енергетски економисти, па чак и сам Трамп, упозорили су да би дуготрајни застој или директни напади на енергетску инфраструктуру Залива могли да доведу сирову нафту у "неистражену територију" изнад 200 долара по барелу, што би изазвало неконтролисану инфлацију, више каматне стопе, паничну куповину на бензинским пумпама и нагло успоравање глобалног економског раста. Међународна агенција за енергетику (ИЕА) описала је сукоб као највећи глобални изазов за енергетску безбедност икада забележен.
Међутим, најгори могући сценарио се никада није материјализовао. Цене су се стално повлачиле током јуна, на крају чак павши испод 70 долара по барелу. Пад је уследио након привременог меморандума о прекиду ватре између САД и Ирана и наставка танкерског саобраћаја кроз Ормуз, чему је допринело масовно међународно ослобађање стратешких резерви нафте и нагли пад глобалне потражње, посебно у Кини.
Ипак, повлачење је можда створило лажни осећај сигурности. Чини да је и Трамп напустио своју ранију навику да уверава тржишта тврдњама да је договор пред вратима. Проблем је што је тржиште много растегнутије јер су ранија ослобађања резерви овог пута оставила много мању тампон зону.
Оно што је на крају спречило да цене нафте измакну контроли током прве рунде непријатељстава била је спремност земаља да посегну за складиштима. 11. марта, 32 државе чланице ИЕА једногласно су одобриле повлачење 400 милиона барела сирове нафте и рафинисаних производа. Од тога, САД су се обавезале да ће ослободити 172 милиона барела.
Сада се поставља питање колико је простора остало за још једно ванредно смањење залиха. Америчке стратешке нафтне резерве (СПР) тренутно износе око 311 милиона барела – најнижи ниво од 1983. године. Портпарол Министарства енергетике САД рекао је за "Маркет воч" раније овог месеца да је технички изводљиво да се СПР смањи на око 70 милиона барела. Већина аналитичара са Вол Стрита и трговаца енергентима, међутим, обично сматра 250-300 милиона барела практичном доњом границом. Испод тог распона, притисак унутар сланих пећина опада, што знатно успорава и отежава пумпање нафте до рафинерија током кризе.
То оставља САД са ограниченим простором да произведу додатне бареле како би надокнадили несташицу.
У међувремену, ИЕА је још у мају упозорила да се комерцијалне залихе нафте и плутајућа складишта такође брзо исцрпљују, остављајући само неколико недеља залиха. То је упркос чињеници да је тржиште ушло у почетну кризу још у фебруару са значајним вишком.
"Са могућношћу копненог рата која се чини да расте из дана у дан, и ограниченим саобраћајем танкера кроз две најактивније тачке на свету, сирова нафта се изненада позиционира на дохват четворогодишњег максимума од 126,41 долара, док глобална економија пада тако брзо да ће на крају радити на издувним гасовима", рекао је за Ројтерс Боб Јавгер, директор енергетских фјучерса у Мизуху.
Рад са ниским залихама оставља глобалној економији мало простора да прихвати било какав неочекивани прекид. Чак и релативно мали поремећај – попут великог пожара у рафинерији или даљих напада дронова на енергетску инфраструктуру – могао би брзо да изазове паничну куповину и још један нагли скок цена.
Шта значе високе марже рафинерија
Још један знак да је глобално тржиште нафте растегнуто је пораст маржи рафинерија. Познате у индустрији као крек спредови, оне представљају профит који рафинерије остварују претварањем сирове нафте у производе као што су бензин, дизел и млазно гориво. Једноставно речено, оне мере разлику између цене сирове нафте и вредности рафинисаних горива произведених од ње.
Иако су уско повезане са ценама сирове нафте, ове марже су првенствено вођене равнотежом понуде и потражње за рафинисаним производима. Оне имају тенденцију да се шире када залихе горива постану оскудне, чак и ако су цене сирове нафте већ високе. Како су владе и комерцијални оператери смањивали залихе бензина, дизела и млазног горива како би се носили са ратом у Ирану, глобалне залихе рафинисаних производа су се смањиле, што је довело марже рафинерија на рекордне или скоро рекордне нивое.
Референтна америчка 3-2-1 крек спред – маржа од рафинисања три барела сирове нафте у два барела бензина и један барел дизела – недавно се попела на скоро 70 долара по барелу, што је рекордно висок ниво и скоро троструко више од нормалног нивоа. У северозападној Европи, марже рафинерија су порасле на сезонске максимуме близу 30 долара по барелу. Европски крек спредови дизела су се попели на око 65 долара по барелу, што сигнализира акутну несташицу горива које користи индустрија и тешки транспорт.
Нагли раст маржи рафинерија такође може да створи повратну спрегу која одржава цене повишеним. Високе марже изазване несташицама подстичу рафинерије да раде пуним или близу пуног капацитета, чиме се додатно повећава потражња за расположивим залихама сирове нафте. Резултујућа конкуренција за сирову нафту помаже у подршци вишим ценама нафте, чак и док рафинерије раде на смањењу несташице бензина, дизела и млазног горива, наводи РТ интернешенел.
Шта се дешава са дизелом?
"Морган Стенли" је недавно упозорио да се европске залихе дизела приближавају вишегодишњим минимумима. Док је криза на Блиском истоку додатно смањила залихе, тржиште је такође било под притиском након што је Русија увела ограничења на извоз дизела како би заштитила своје домаће тржиште после украјинских напада дронова на рафинерије.
Према најновијим подацима, залихе средњих дестилата у САД, које укључују дизел и лож уље, су око 10 посто испод петогодишњег сезонског просека. У међувремену, залихе на стратешки важним чвориштима ван Персијског залива, укључујући нафтни терминал Фуџејра у УАЕ, нагло су пале у односу на претходну годину, јер су трговци смањили залихе како би заобишли поремећаје око Ормуза.
Као резултат тога, просечна малопродајна цена дизела у САД премашила је 5,13 долара по галону, у односу на предратне основне нивое од 3,53 долара. Просечне цене дизела широм ЕУ порасле су на око 1,84-1,93 евра по литру.
Дизел је кичма теретног транспорта, тешке индустрије и пољопривреде. Када се залихе смањују, а цене расту, транспортне компаније преносе веће трошкове горива на трговце на мало, повећавајући цене свега, од одеће и електронике до хране.
Пољопривреда је посебно изложена. Трактори, комбајни, пумпе за наводњавање и друга пољопривредна опрема углавном раде на дизел, што значи да веће цене горива повећавају трошкове садње, жетве и транспорта усева, што додатно притиска цене намирница.
Шта је са млазним горивом?
Иако су се глобалне цене млазног горива повукле са својих пролећних врхунаца, оне остају веома нестабилне због ниских залиха и повећаних маржи рафинерије, углавном пратећи исти тренд као и дизел. Два горива су уско повезана јер се оба рафинишу из истог дела бурета сирове нафте, што их приморава да се такмиче за ограничене капацитете рафинерије.
Када је рат у Ирану први пут довео до скока цена млазног горива, рафинерије су покушале да максимизирају производњу авионског горива, што је помогло да се спрече непосредне несташице у Европи и САД, али је дошло на штету даљег смањења залиха бензина и дизела.
Европске структурне резерве млазног горива пале су на мање од месечних залиха, према недавним прорачунима Ројтерса. Због тога авио-компаније практично немају сигурносну заштитну линију, што приморава неке превознике да смање или преусмере летове јер цене горива остају веома нестабилне.
Просечна глобална цена млазног горива износила је 149,40 долара по барелу од 17. јула, што је повећање од 17,6 посто у односу на недељу дана раније, према подацима мониторинг групе ИАТА. Међутим, пошто рафинерије могу да прилагоде производњу између дизела и млазног горива, глобална несташица дизела ће вероватно све више преусмеравати капацитете ка производњи дизела, где су марже профита веће. Пошто је гориво обично највећи оперативни трошак авио-компаније, превозници би затим те веће трошкове пребацили на путнике кроз веће цене авионских карата и доплате за гориво.
Како се сналази Русија?
Прва фаза рата између САД и Ирана, која је довела до раста глобалних цена нафте, такође је подигла цену руске извозне сирове нафте марке "урал" са око 55 долара на врхунац од 125 долара по барелу почетком априла. Као резултат тога, месечни приходи Русије од угљоводоника, који чине око једне петине прихода савезног буџета, порасли су са 393 милијарде рубаља у јануару на 855,6 милијарди рубаља (10,9 милијарди долара) у априлу. Аналитичари процењују да је сукоб генерисао око 1,18 билиона рубаља додатних прихода од енергената за Москву између марта и јуна.
Иако су априлски приходи у почетку били мањи од очекиваних због великих државних субвенција намењених заштити домаћег тржишта горива, приходи су се опоравили у мају и јуну. До маја, приходи од нафте и гаса скочили су за скоро 39 посто у односу на исти период прошле године, док је нагли пораст прихода од пореза на вађење нафте у другом кварталу, заснованог на добити, додатно повећао добитке.
Неочекивани приход дао је влади већу фискалну флексибилност, омогућавајући Кремљу да откаже планирано смањење потрошње од 10 посто за "неосетљиве" секторе и настави куповину девиза како би се допунио Национални фонд богатства.
Након пада у јуну, цене нафте "урал" су се ове недеље вратиле на око 84,26 долара усред најновије ескалације. Процењује се да ће руски приходи од нафте и гаса порасти за око 60 процената у односу на исти период прошле године у јулу.
Док су украјински напади на руске рафинерије смањили обим рафинерије и подигли велепродајне цене горива, очекује се да ће дуготрајно високе цене нафте и даље користити Русији у целини. Сирова нафта која се не може прерадити у оштећеним рафинеријама може се уместо тога преусмерити на извозна тржишта. Индија и Кина настављају да купују рекордне количине руске поморске нафте.
Live
