
Да ли ћемо се возити на оптимизам: Цене нафте брзо хватају залет, а тешко иду у рикверц

Смиривање тензија између САД и Ирана, након што су обе стране обуставиле узајамне нападе после краха примирја почетком јула, улива наду да ће доћи до стабилизације светског тржишта нафте.
Оптимизам на тржишту подстакла је изјава председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да Вашингтон води "добре разговоре" са Ираном и да постоји могућност постизања споразума, али као и сваки претходни пут, остаје и неизвесност и упозорење да би амерички војни удари могли бити настављени "уколико преговори не буду успешни". А таква вест увек додатно да гас ценама нафте и деривата.

Референтна цена брент нафте пала ових дана испод 90 долара, након што је прошле недеље премашила 100 долара за барел. Ове осцилације и падови цена нафте слабо су се претходних месеци одражавале на цене на пумпама у Србији и региону, а ових дана из Хрватске је стигла вест о рекордном поскупљењу, па је литар бензина поскупео за осам центи и коштаће 1,62 евра, док ће цена дизела порасти за чак 16 центи, односно око 19 динара, на 1,75 евра по литру.
Пре поскупљења, након што су у јавност процуриле вести о наглом поскупљењу, ИНА и "Петрол" су увели ограничења за точење горива на својим бензинским станицама, како би спречиле потенцијалну несташицу деривата.
У Србији је сада за литар дизела потребно издвојити 224 динара, односно чак 31 динар више него почетком јануара ове године, док је бензин европремијум БМБ у међувремену поскупео за 24 динара и кошта 200 динара.
Раст цена би, слажу се и држава и стручњаци, за возаче био и већи да Влада Србије није преузела део терета на себе и смањила акцизе на нафтне деривате и одрекла се дела прихода у буџету.
Уредница "Енергије Балкана" Јелица Путниковић је истакла да то што је држава продужила меру умањених акциза не значи појефтињење горива и објаснила да то уствари спречава још већи раст цена у условима поремећаја на глобалном тржишту.
"Држава је очигледно решила да се одрекне дела прихода како гориво једноставно не би било прескупо. Ефекат ове мере је да цене не порасту више него што јесу", рекла је Путниковић.
Влада Србије покушала је претходних месеци да смањењем акциза на гориво ублажи раст цена на пумпама, а у припреми су и измене закона које би требало да омогуће држави да та мера буде још делотворнија. Нацртом закона о изменама Закона о акцизама који је припремило Министарство финансија предложено је укидање ограничења од 20 одсто за колико по сада важећем закону Влада Србије највише може да смањи акцизе у случају раста цена нафте на светском тржишту.
Законом о акцизама који се сада примењује прописано је да у случају раста цене сирове нафте на светском тржишту, који негативно утиче на макроекономску стабилност у земљи, влада може привремено да смањи износе акциза из члана 9. тог закона утврђене у складу са овим законом за износе за које су повећане цене тих деривата нафте, с тим што то умањење не може бити веће од 20 одсто последњих објављених износа акциза. Предложеним изменама брисан је део који каже да умањење не може да буде веће од 20 процената. Нацртом је предложена и промена у вези са износима акциза у случају пада цене сирове нафте на светском тржишту.
Дефинисано је и како се динарски износи акциза на деривате нафте усклађују са годишњом инфлацијом.
Влада је иначе смањивала износе акциза на бензин и дизел почев од 13. марта ове године. У једном периоду, биле су умањене и за више од 20 одсто, што није могло да се регулише Одлуком о привременом смањењу, јер је то максимум по закону. Тако је од 10. априла, закључно са 15. мајем, смањење акциза и то за 25 одсто, било регулисано другим актом - Уредбом о ограничењу висине цена деривата нафте и то по основу Закона о трговини.
Министарство финансија је сада одлучило да изменама Закона о акцизама омогући да се, по потреби, у случају наглих скокова цена нафте, акцизе смање и за више од 20 процената.
ЕЦБ: Кинеске резерве спречиле колапс
У међувремену, Европска централна банка одала је признање Пекингу, уз напомену да су велике кинеске залихе сирове нафте, убрзана електрификација саобраћаја и смањена потрошња у петрохемијској индустрији допринели ублажавању глобалних економских последица рата с Ираном и ограничили раст цена енергената.
Економисти ЕЦБ су у својој анализи указали да је Кина значајно повећала стратешке резерве сирове нафте, па су залихе порасле са количине довољне за 92 дана увоза током 2023. године на 115 дана у првој половини ове године. Према њиховој оцени, то је помогло да се ублаже последице поремећаја у снабдевању енергентима, који су знатно већи него након почетка рата у Украјини 2022. године, пренео је "Еурактив".
Рат са Ираном довео је до смањења светске понуде нафте за око 14 милиона барела дневно, односно приближно 14 одсто глобалне производње, док је након почетка рата у Украјини из понуде било повучено око милион барела дневно, што је представљало око један одсто светске производње. Упркос тој разлици, оба сукоба изазвала су готово идентичан раст цена енергената.
Цена нафте почетком јуна била је за 29 одсто виша него пре избијања рата са Ираном, док је након почетка рата у Украјини достигла раст од око 30 одсто.
Аналитичари ЕЦБ наводе да су додатном обуздавању цена допринели повећана производња нафте из шкриљаца у САД, коришћење стратешких резерви западних земаља и очекивања инвеститора да ће сукоб бити брзо окончан.
Економисти ЕЦБ оцењују да би трајно поновно отварање Ормуског мореуза могло да изврши снажан притисак на пад цена енергената, али упозоравају да стање у том подручју, а самим тим и на светском енергетском тржишту, остаје веома нестабилно.
"Одужено затварање мореуза постепено би исцрпело постојеће залихе и заштитне резерве, док би тржишта била принуђена да одустану од очекивања брзог решавања сукоба, чиме би се повећао ризик од новог раста цена енергената", наводи се у анализи економиста објављеној на блогу ЕЦБ.





